Гледиште Библије

Могуће је задовољити духовне потребе

ЉУДИ поседују духовне потребе, које су исто тако важне као и потреба за храном. Када је у питању исхрана, имамо заиста добар избор захваљујући разноврсности животних намирница. Да ли се то може рећи и за духовност? Постоје бројне културне вредности и верски обичаји за које се каже да задовољавају духовне потребе.

Многи сматрају да све док радимо нешто за своју духовност уопште није важно у шта верујемо или на који начин обожавамо Бога. Шта ви мислите? Да ли је важно како задовољавамо духовне потребе? Шта Библија каже о томе?

Шта подразумева права духовност

У Постанку 1:27 Библија открива одакле човеку потенцијал да развија духовност: „Бог [је] створио човека по својој слици, створио га је по Божјој слици — створио је мушкарца и жену.“ Пошто је Јехова Бог дух, ту се не ради о физичкој сличности, већ о сличности која се заснива на заједничким особинама. Први човек Адам је попут свог Створитеља могао да цени и показује особине као што су несебична љубав, доброта, саосећање, правда и самосавладавање. Такође је био обдарен савешћу, унутрашњим моралним осећањем које му је помагало да слободну вољу користи у складу с Божјим законима. Захваљујући свему томе, имао је способност да врши вољу свог Створитеља по чему се разликовао од животиња (Постанак 1:28; Римљанима 2:14).

Библија каже шта је неопходно за човекову духовност. У 1. Коринћанима 2:12-15  она описује духовну особу као ону која је примила дух који је од Бога. Тај дух је Божја активна сила и његово деловање је неопходно за разумевање духовних ствари. Особа тако може све испитати и разумети из духовног угла. За разлику од тога, онај ко нема Божји дух назива се телесним човеком, за кога су духовне ствари лудост. Због тога је његово сазнање ограничено само на оно што открива људска мудрост.

Дакле, пошто духовност имамо захваљујући томе што смо створени по Божјој слици, права духовност се не може стећи путем самосвести, људске мудрости или личних достигнућа. Неопходно је деловање Божјег светог духа. Штавише, за оне који не желе да на њих делује Божји дух већ удовољавају својим безбожним жељама каже се да немају духовности. Њима управљају телесне жеље и нагони (1. Коринћанима 2:14; Јуда 18, 19, фуснота).

Задовољити духовне потребе

Да бисмо задовољили духовне потребе, неопходно је да прихватимо Јехову као Створитеља и признамо да своје постојање дугујемо њему (Откривење 4:11). Тада разумемо да наш живот има смисао само у оној мери у којој вршимо његову вољу (Псалам 115:1). Вршење Божје воље пружа нам сврху живота, чиме се у великој мери задовољавају духовне потребе. То је за нас важно колико и дословна храна, због чега је Исус, познат по својој духовности, рекао: „Моја је храна да вршим вољу онога који ме је послао“ (Јован 4:34). Вршење Божје воље га је јачало, доносећи му окрепу и задовољство.

Пошто смо створени по Божјој слици, да бисмо задовољили духовне потребе такође је важно да своју личност ускладимо с његовом (Колошанима 3:10). Чинећи то, избегавамо поступке који умањују наше достојанство и нарушавају односе с другима (Ефешанима 4:24-32). Поступање по Јеховиним мерилима доприноси бољем квалитету живота и правом унутрашњем миру, јер смо поштеђени терета гриже савести (Римљанима 2:15).

Исус је открио још једну важну истину која се тиче задовољавања духовних потреба када је рекао: „Човек не сме да живи само од хлеба, него треба да живи и од сваке речи која излази из Јеховиних уста“ (Матеј 4:4). Морамо стално радити на својој духовности. Јехова преко Библије пружа одговоре на животна питања — питања која сви људи постављају (2. Тимотеју 3:16, 17).

Извор праве среће

Глад се може утолити и нездравом храном. Слично томе, ми се можемо „нахранити“ филозофијама и активностима које наизглед задовољавају наш духовни апетит. Али баш као што лоша исхрана сигурно доводи до потхрањености, болести или нечег још горег, ако своје духовне потребе не задовољимо на исправан начин, то ће нам на крају нанети штету.

Међутим, ако развијамо близак однос с Јеховом Богом, трудимо се да вршимо његову вољу и следимо његово вођство, уверићемо се у истинитост следећих речи из Библије: „Срећни су они који су свесни својих духовних потреба“ (Матеј 5:3).

ДА ЛИ СТЕ СЕ ПИТАЛИ?

◼ Одакле човеку потенцијал да развија духовност? (Постанак 1:27)

◼ Можемо ли сами задовољити духовне потребе? (1. Коринћанима 2:12-15)

◼ Шта морамо чинити како бисмо задовољили духовне потребе? (Матеј 4:4; Јован 4:34; Колошанима 3:10)

[Истакнути текст на 13. страни]

Ако своје духовне потребе не задовољимо на исправан начин, то ће нам на крају нанети штету