Пређи на садржај

Пређи на садржај

Аутоматска навигација

Аутоматска навигација

Аутоматска навигација

ВЕРОВАТНО сте се лично уверили колико је тешко снаћи се у непознатом граду. Како онда морепловци успевају да остану на правом путу док плове огромним океанима где нема никаквог оријентира? Сам компас им није од помоћи ако не знају где се налазе у односу на своје одредиште. Тек након открића секстанта и поморског хронометра 1730-их, поморци су могли тачно да одреде свој положај и унесу путању брода на карту. Сваки тај прорачун је изискивао сате и сате рада.

Данас возачи у многим земљама користе релативно јефтине уређаје који су повезани са Системом за глобално позиционирање (GPS). Довољно је да у уређај унесете адресу свог одредишта. На екрану ће се појавити ваш тачан положај, а уређај ће вас усмеравати према месту до ког желите да стигнете. Како то функционише?

Уређаји за сателитску навигацију ослањају се на око 30 сателита. Сваки сателит емитује сигнал којим саопштава свој положај и време емитовања сигнала, с прецизношћу која се мери милијардитим делићима секунде. Након што ваш уређај прими сигнале од неколико сателита, он тачно израчунава колико је било потребно да сигнал стигне од сателита до вашег пријемника. Користећи те информације, он одређује ваш положај. Можете ли да замислите сложеност математичких операција које су потребне за то? За неколико секунди, уређај рачуна растојање до три сателита који су хиљадама километара удаљени од Земље и крећу се у различитим правцима брзином од више километара у секунди.

Професори Брадфорд Паркинсон и Ајван Гетинг изумели су GPS почетком 60-их година прошлог века. Премда је најпре био направљен за војне потребе, касније је стављен на располагање јавности, а у широкој примени је од 1996. Нема сумње да је GPS пријемник чудо компјутерске технологије, али да ли је то прво средство за аутоматску навигацију?

[Извор слике на 8. страни]

Земља: Based on NASA photo