Пређи на садржај

Пређи на садржај

Идеја из природе (2)

Идеја из природе (2)

Идеја из природе (2)

„Ухо које чује и око које види — и једно и друго Јехова је начинио“ (Пословице 20:12)

НАШЕ очи су попут сићушних телевизијских камера. Оне претварају слике у електричне сигнале и преко очног живца их шаљу до задњег дела мозга, где се ствара слика онога што посматрамо.

Око је чудесна минијатура. Пречник му је само 24 милиметра, тешко је свега 7,5 грама и право је ремек-дело. Примера ради, има посебне системе за слабо и јако осветљење, тако да 30 минута после уласка у мрачну просторију постаје до 10 000 пута осетљивије на светлост.

Шта нам омогућава да јасно видимо при нормалном осветљењу? У нашим очима се налазе ћелије осетљиве на светлост којих има преко 100 пута више него пиксела у већини видео-камера. Осим тога, велики број тих ћелија је груписан у центру мрежњаче, у средишту жуте мрље. Тај део се назива фовеа и омогућава најоштрији вид. Пошто се очне јабучице померају више пута у секунди, стичемо утисак да нам је цело видно поље изоштрено. То је изванредно, нарочито када знамо да је фовеа велика отприлике као тачка на крају ове реченице.

Електрични сигнали које шаљу ћелије осетљиве на светлост крећу се од једне до друге нервне ћелије према очном живцу. Али улога нервних ћелија није само да прослеђују сигнале. Оне врше припремну обраду, истичући неопходне информације и потискујући непотребне детаље у други план.

Визуелни кортекс нашег мозга се може упоредити с веома сложеним видео-пријемником. Он нам помаже да јасно видимо тако што изоштрава ивице предмета и упоређује сигнале које шаљу ћелије осетљиве на основне боје, захваљујући чему разликујемо милионе нијанси. Наш мозак такође пореди незнатне разлике између онога што види лево и десно око, због чега можемо да проценимо раздаљину.

Размислите о ономе што се дешава док погледом прелазимо преко лица у удаљеном мноштву људи. Наше очи шаљу електричне импулсе мозгу, који те сигнале претвара у јасне слике. И не само то — најфиније црте тих лица упоређује са онима у нашем памћењу, тако да одмах препознајемо свог пријатеља. Зар то није изванредно?

[Слика на 7. страни]

Начин на који око обрађује информације сведочи о генијалности његовог конструктора