Ко је био први?

ДОКТОР Мартин Купер је 1973. представио јавности први мобилни телефон. Тај телефон је имао батерију, радио и микропроцесор (миникомпјутер). Њујорчани су у чуду гледали како Купер обавља телефонски разговор на улици. Али тај проналазак је био могућ захваљујући томе што је још 1800. године Алесандро Волта изумео батерију. Поред тога, телефон је патентиран 1876, радио 1895, а компјутер 1946. На крају је изум микропроцесора 1971. отворио пут настанку мобилних телефона. Па ипак, јавља се питање: Да ли је комуникација помоћу савремених уређаја новост?

Једно од средстава за комуникацију је и људски глас, коме се обично не придаје велики значај. Више од пола милијарде неурона у моторном кортексу мозга укључено је у контролисање наших говорних органа, а око сто мишића управља сложеном координацијом језика, усана, вилице, грла и плућа.

Ухо је још један део тог система за комуникацију. Оно претвара звук у електричне импулсе које мозак обрађује. Мозак анализира звук тако да можемо препознати људе по боји гласа. Он такође бележи за колико милионитих делова секунде једно ухо чује звук пре другог, и затим тачно одређује одакле тај звук долази. То су само два обележја захваљујући којима можемо да слушамо једну особу, и онда када у исто време говори више њих.

Према томе, савремена бежична комуникација (са идентификацијом позива) већ је постојала. Идеја је потекла из живог света — из природе.

[Дијаграм/Слике на 3. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

1800.

Батерија

1876.

Телефон

1971.

Микропроцесор

1973.

Др Мартин Купер представио јавности мобилни телефон

[Извор]

Др Купер и мобилни телефон: © Mark Berry

 [Слике на 2. страни]

Десно на страни 2, одоздо нагоре: Гуљелмо Маркони са својом радио-опремом; Томас Едисон и сијалица; Гранвил Вудс, проналазач на пољу комуникације; браћа Рајт и њихов авион Флајер из 1903; (фотографије нису оригиналне)