Фарска острва — јединствено повезана

ФАРСКА острва, неупадљиви архипелаг од 18 острва у немирним водама северног Атлантика, насељава становништво које има свој језик — фарски. Ова прелепа острва од којих застаје дах карактеристична су по стрмим, кршевитим литицама које се окомито спуштају у море. На обали се налазе села с разнобојним кућама. Преко лета брда обрасла травом блеште својом јаркозеленом бојом.

Иако 48 000 острвљана функционише као заједница, то није увек било лако. Некада су се користили чамци за превоз људи и робе међу острвима. Од села до села путовало се пешке преко стрмих планина и кроз дубоке кланце. Изградња кућа, када се сав материјал морао довозити чамцем, била је огроман подухват. Пре почетка градње материјал се од мале природне луке морао пренети до градилишта.

Први становници

Најстарије постојеће записе о Фарским острвима начинио је један ирски монах око 825. н. е. Он наводи да су на острвима живели осамљени ирски монаси неких сто година раније. Међутим, сматра се да је прво насеље основано почетком деветог века с доласком Гримура Камбана из Норвешке.

 Иако су први становници живели од риболова, они су се такође бавили узгојем оваца. Локални назив Фаројар (Фарска острва) значи „острва оваца“, а овчарство је и даље важна делатност. Вуна служи као добра заштита од ветра, кише и хладноће. Заправо, некада се говорило да је вуна ’фарско злато‘.

Чак и данас, на острву има више оваца него људи. Овце се кољу на традиционалан начин, а месо се качи и суши у колибама кроз које струји ветар. То му даје посебно цењен укус који га чини правим деликатесом.

Као што се може и претпоставити за мале, изоловане заједнице, међу Фаранима постоји снажна повезаност која је карактеристична за људе који зависе једни од других ради опстанка. Тај осећај повезаности одржао се до дан-данас, када су савремени начини путовања и комуникације олакшали контакт између острвљана.

Повезана тунелима

Први тунел на Фарским острвима отворен је 1963. Прокопан је кроз планину на најјужнијем острву Судурој и повезује два села. Изградња тунела, која је захтевала доста копања, бушења и минирања, обављана је истовремено са обе стране планине.

Један други тунел који је изграђен у новије време повезује два већа острва и у њему се одвија саобраћај на око 150 метара испод мора. Да би се ископао, коришћена је бушилица дугачка 5 метара за пробијање стена. На дно бушотине убацио би се динамит и активирао. Након експлозије уклањало се камење и стење, чиме је добијен део тунела од 5 метара. Овај поступак је понављан све док тунел није достигао дужину од 6,2 километра. У саобраћај је пуштен 29. априла 2006.

На Фарским острвима данас постоји 18 тунела, од којих два пролазе испод мора и повезују острва. Ниједан други народ на свету нема толико километара тунела у односу на број становника. Па ипак, опет се праве нацрти за нове тунеле. Влада је одлучила да изгради још два тунела између главних острва. Један од њих, који ће према плановима бити завршен 2012, биће дугачак 11,9 километара, чиме ће се наћи међу најдужим светским подводним тунелима.

Још једна јединствена веза

На Фарским острвима живи група људи међу којима постоји једна другачија веза — снажна духовна веза која уједињује Јеховине сведоке. Две предане жене које су дошле из Данске 1935 — први Сведоци на острву — провеле су лето преносећи библијску поруку о Божјем Краљевству од куће до куће. С временом су неки острвљани прихватили ту поруку и наставили да је преносе другима (Матеј 24:14).

Данас на овим острвима има око стотину Сведока који се састају у четири Дворане Краљевства. Они ревно врше своју службу, при чему им помажу добри путеви и тунели који повезују ова очаравајућа острва у немирним водама северног Атлантика.

[Слика на 17. страни]

Овај тунел спаја два већа острва и у њему се одвија саобраћај на око 150 метара испод мора