Бујан живи свет горњег тока Амазона

ПОКРЕНИ

Бујан живи свет горњег тока Амазона

ПОЧЕВШИ од подножја Анда, прекривач саткан од грана и лишћа простире се на исток целом ширином јужноамеричког континента. На крају тај зелени појас дуг 3 700 километара стиже до плаветних вода Атлантског океана.

Део те амазонске прашуме прекрива скоро 60 посто Перуа. Иако врло мали део становништва те земље живи на подручју Амазона, мноштво биљака и животиња се скрива испод крошњи дрвећа високог 35 метара. Заправо, Амазонија се сматра једном од еколошки најбогатијих области на планети. Више од 3 000 врста лептира лебди и лепрша кроз влажан, топао ваздух. Око 4 000 врста орхидеја поносно показује своје прелепе цветове. Са грана и тла вреба преко 90 врста змија. Процењује се да у рекама и потоцима плива 2 500 врста риба, укључујући електричне јегуље и пиране.

Најпознатији водени ток је моћна река Амазон. На неким местима годишње падне од 2 500 до 3 000 милиметара кише, због чега се Амазон и његових 1 100 притока изливају и плаве околне шуме. Топлота и велика влажност стварају својеврсну сауну, која биљкама изузетно прија. Задивљујуће је што богата вегетација буја на иловачи, која се сматра најсиромашнијим земљиштем, непогодним за дуже обрађивање.

Становници прашуме

Ко би желео да живи на таквом месту? Археолози верују да су током протеклих векова милиони људи насељавали слив реке Амазон. Процењује се да сада на подручју Амазона у Перуу живи 300 000 људи из више од 40 племена. Такође се сматра да 14 племена живи потпуно одвојено од остатка света. Након кратког сусрета с „цивилизованим“ друштвом та племена су се повукла у најскровитије делове шуме у жељи да избегну сваки даљњи контакт.

Када и одакле су дошли ти становници прашуме? Стручњаци претпостављају да су вековима пре наше ере први досељеници пристигли са севера. Племе Хиваро (познато по смањивању одсечених глава непријатеља) дошло је с Кариба, а Араваци из Венецуеле. Сматра се да су друга племена дошла са истока и југа, то јест из Бразила и Парагваја.

Након што су се населила, већина племена се кретала унутар одређених подручја, где су ловила и скупљала плодове. Такође су узгајала малобројне културе којима не смета кисело земљиште, као што су касава, љуте папричице, банане и кукуруз. Шпански хроничари су забележили да су неки од тих народа били добро организовани, градили су спремишта за храну и осмислили методе за припитомљавање и гајење дивљих животиња.

Сукоб култура

Шпански конкистадори су током 16. и 17. века продрли у Амазонију. За њима су одмах дошли језуитски и фрањевачки мисионари с намером да преобрате староседеоце на римокатоличку веру. Ти мисионари су направили изузетно прецизне карте на основу којих су Европљани могли да упознају Амазонију. Али мисионари су такође утрли пут болестима и пропасти.

На пример, 1638. је основана мисија у садашњој провинцији Мајнас. Мисионари су довели урођенике и приморали их да живе у заједници без обзира на то што су неки потицали из супарничких племена. Који су „племенити“ циљ желели да постигну? Пошто су сматрали да су урођеници неуки и заостали, присилили су их да раде за мисионаре и конкистадоре. Након што су дошли у блиски контакт са Европљанима, хиљаде домородаца су умрле од малих или великих богиња, дифтерије и губе. Хиљаде других је покосила глад.

Многи Индијанци су бежали из мисија које су оснивали различити црквени редови, а бројни мисионари су убијени у бунама. Заправо, током првих деценија 19. века десило се да је на подручју Амазоније остао само један свештеник.

Данашњи живот у Амазонији

Многи староседеоци и даље живе на традиционалан начин. На пример, они граде сеоске куће онако како су то чинили и њихови преци — од посечених стабала праве основу и зидове а кров прекривају лишћем палми и других биљака. Пошто граде куће на дрвеним стубовима, годишње поплаве им не наносе штету и дивље животиње ретко упадају у њихова насеља.

Међу племенима постоје разлике у облачењу и улепшавању. Људи који живе дубоко у прашуми преко бедара носе кратке изаткане сукње, а деца су им гола. Племена која су више у контакту са спољашњим светом прихватила су западњачки начин облачења. Неки урођеници буше нос или уши и украшавају их прстењем, штапићима, костима или перјем. Други, попут племена Мајоруна, буше образе. Неки припадници племена Тукуна и Хиваро чак турпијају зубе. Код многих постоји обичај да се уклањају длаке с тела и праве тетоваже.

Људи из Амазоније познају хиљаде биљака па им је шума попут апотеке. У њој налазе противотров за змијски ујед, лекове за дизентерију и кожна обољења, да споменемо само неке. Много пре него што су западне земље откриле гуму, они су биљним соком из каучуковог дрвета облагали своје корпе како не би пропуштале воду. Такође су правили гумене лопте за игру. У шуми проналазе и материјал неопходан за превоз и комуникацију на великим удаљеностима. На пример, мушкарци обарају стабла и од њих праве кануе за пловидбу речним путевима, а од великих пањева израђују бубњеве и помоћу њих шаљу поруке које се надалеко чују!

Утицај шамана и спиритизма

Становници Амазоније верују да је прашума пуна душа које лутају ноћу, духова који проузрокују болести и богова који из реке вребају неопрезне жртве. Осмотримо веровања племена Агуаруна, једног од највећих у Перуу. Они обожавају пет богова: „Оца ратника“, „Оца воду“, „Мајку земљу“, „Оца сунце“ и „Оца шамана“. Многи верују да се људи претварају у биљке и животиње. Из страха да не увреде духовна бића, урођеници не убијају одређене животиње и лове друге само када морају.

На челу традиционалног верског и друштвеног живота налазе се шамани, исцелитељи који користе халуциногене биљке да би пали у транс. Неки сељани се обраћају шаманима када им је потребан лек, да чују да ли ће имати добар улов и богату жетву и да сазнају шта их очекује у будућности.

Да ли ће нестати?

Свет у ком живе становници Амазоније брзо се смањује. Нови путеви пресецају шуму. Фарме и плантаже коке гутају прашуму. Због незаконите сече дрва, огољена су велика пространства. Сваког дана нестане 590 хектара шуме! Чак су угрожени и водени токови јер се притоке Амазона загађују услед рударства и незаконите производње кокаина.

Изоловани амазонски народи такође осећају последице живота у овом периоду који Библија назива ’нарочито тешким временима‘ (2. Тимотеју 3:1-5). Да ли ће подручје Амазона бити потпуно опустошено? Библија нас уверава да се то неће догодити. Под владавином Божјег Краљевства цела земља ће бити претворена у рај, као што је наш Створитељ и намеравао (Исаија 35:1, 2; 2. Петрова 3:13).

[Слика на 16. страни]

Амазон

[Слика на 17. страни]

Племе Агуаруна обожава пет богова

[Слика на 17. страни]

Жене из подручја Ламас

[Слика на странама 18, 19]

Урођеник с дуваљком из које током лова избацује стрелице

[Извор]

[Слика на 18. страни]

Типична сеоска кућа

[Слика на 19. страни]

Због незаконите сече дрва сваког дана нестане 590 хектара шуме

[Извор]

[Извор слике на 16. страни]

[Извори слика на 17. страни]

ПРОБУДИТЕ СЕ!