Монблан — „кров“ Европе

ШВАЈЦАРСКИ природњак Орас-Бенедикт де Сосир (1740-1799) од детињства је био очаран величанственим алпским дивом, планинским масивом Монблан. Неприступачност те планине је оставила тако дубок утисак на њега да је понудио награду првом ко се попне на њен највиши врх висок 4 807 метара. Први озбиљнији покушаји да се тај врх освоји направљени су 1741. Међутим, то је тек у августу 1786. пошло за руком двојици Француза из Шамонија — били су то скупљач кристала Жак Балма и лекар Мишел-Габријел Пакар. Следеће године се и Сосир с научном експедицијом попео на тај највиши врх западне Европе, а 1788. освојио је и Кол ди Жеан на ком је остао 17 дана. То су били први забележени подвизи који су утрли пут планинарењу као новом виду спорта.

Један тим коме су помагали италијански водичи кренуо је 1855. у освајање друге стране Монблана, на којој је успон тежи него на првој. Тек је девет година касније највиши врх освојен са италијанске стране. Ти одважни планинари успињали су се без модерне опреме, користећи само штапове с гвозденим врхом. „Данашњим планинарима је можда тешко да замисле колика је физичка издржљивост и снага воље [у то време] била потребна да се из долине крене потпуно непознатим стазама у освајање неког врха“, рекао је географ Ђото Даинели. Међутим, до сада су чак и најнедоступнији делови овог масива више пута освајани.

Иако се налази у срцу Европе, Монблан је у прошлости био неистражено подручје. Први познати документ у ком се конкретно спомиње потиче из 1088. н. е. То је план имања које је припадало бенедиктинским монасима из Шамонија и у њему се он назива рупес алба, што значи „бела планина“. Али тамошње становништво га је вековима звало Проклета планина, због  легенди које су говориле да је настањен демонима и змајевима. По свему судећи, име Монблан се први пут појавило на једном цртежу из 1744, што је био знак да ће дотадашњи злослутан назив постепено пасти у заборав.

Разнолик планински венац

Цео масив Монблан може се видети само из авиона. Он покрива подручје од око 600 квадратних километара, а гребен му је дугачак више од 50 километара. Представља природну границу између Италије, Француске и Швајцарске и има неколико врхова чија висина прелази 4 000 метара. Овај масив се састоји од кристалних шкриљаца и гранита који су настали дубоко у Земљиној кори. Геолози овај венац сматрају младим, будући да има „само“ 350 милиона година. Атмосферске силе и глечери од давнина обликују гранит у ком се смењују пукотине, зупчасти венци, обли и шиљасти  врхови ненадмашне лепоте, због чега је ова планина омиљено стециште планинара.

Монблан изблиза

Чак и они који нису вични планинарењу могу изблиза видети централни део овог планинског венца, возећи се жичаром која је пуштена у рад 1958. Највиши врх до ког се може доћи жичаром је Егиј ди Миди, на 3 842 метра надморске висине. Одатле се пружа предиван поглед на долину Шамони.

Са становишта оних који се баве израдом географских карата, Монблан више не скрива ниједну тајну. Уместо тога, свима пружа прилику да посматрају незаборавне призоре, посебно у свитање и сумрак, када сунчеви зраци обоје ледене литице „крова“ Европе свим нијансама црвене, претварајући његов гранит у блистави пламен.

 [Оквир/Слика на 23. страни]

Тунел Монблан — предвиђање се обистинило

„Видим две долине у којима се говори исти језик и живи исти народ. Доћи ће дан када ће испод Монблана бити пробијен пут који ће повезати ове долине.“ Прошла су два века док се није обистинило ово предвиђање Ораса-Бенедикта де Сосира. Прва молба да се тунел направи упућена је 1814. краљу Пијемонта и Сардиније. Међутим, с радовима се почело тек 1959, а пројекат је завршен 1965. * Овај тунел који је дугачак 11,6 километара почиње у Италији на надморској висини од 1 381 метар, а завршава се у Француској на висини од 1 274 метра.

У тунелу се догодила трагедија када се 24. марта 1999. запалио један камион који је пролазио кроз њега. Температура је скочила на 1 000°C, услед чега се истопио велики број возила. Од гушења је умрло 39 људи, док је њих 30 било повређено. После једногодишње истраге, отпочела је реконструкција тунела. За теретни саобраћај је поново отворен 25. јуна 2002, упркос протестима еколога и тамошњих становника који су тврдили да теретни саобраћај загађује околину. Недавно су у периоду од четири месеца кроз тунел прошла 132 474 возила.

[Фуснота]

[Слика]

Споменик Сосиру у француском месту Шамони

[Извор]

Library of Congress, Prints & Photographs Division, Photochrom Collection, LC-DIG-ppmsc-04985

[Оквир/Слика на странама 24, 25]

ШЕТЊА ОКО „ДИВА“

Премда је масив Монблан посебно привлачан искусним планинарима и алпинистима, чак и они који нису били високо у планинама могу уживати у његовој лепоти обилазећи га. Најбоље фотографије ове планине се обично не снимају с њеног врха већ издалека. Монблан је окружен видиковцима с којих се пружа очаравајућ поглед. Они који воле природу и довољно су издржљиви могу кренути на пешачење стазама дугим укупно 130 километара. Постоји и пешачка тура Монблан, која је настала спајањем неких од тих стаза. Њена путања је кружног облика и води кроз Француску, Италију и Швајцарску. Свакодневно се пешачи од три до седам сати, укупно десет дана током којих се можете дивити лепоти сликовитих предела. Они који немају толико времена могу уживати у шетњи по једној од многих планина које окружују „дива“.

[Слика]

Егиј ди Миди је највиши врх до ког се може доћи жичаром

[Извор]

Courtesy Michel Caplain; http://geo.hmg.inpg.fr/mto/jpegs/020726/L/12.jpg

[Мапа на 22. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

ФРАНЦУСКА

ШВАЈЦАРСКА

ИТАЛИЈА

Монблан

[Слика на 22. страни]

Уметнички приказ Сосировог успона на Монблан 1787.

[Извор]

© The Bridgeman Art Library International

[Слика на 23. страни]

Монблан