Срећан и поред тешких околности

Испричао Хосе Годофредо Варгез

Родио сам се здрав и одрастао као и сва друга деца. Када сам имао 17 година, запослио сам се као варилац. Две године касније сам радио на једној платформи у близини жица високог напона. Почела је да пада киша и изненада сам доживео снажан струјни удар услед ког сам пао с висине од 14 метара и изгубио свест. Био сам у коми три месеца. Када сам се пробудио, могао сам да померам само главу. Обузело ме је очајање када сам схватио да су ми руке и ноге парализоване!

У ПОЧЕТКУ сам се љутио на Бога и питао га зашто ме није пустио да умрем. Чак сам размишљао о самоубиству. Тражио сам излаз у различитим религијама, али ниједна од њих ми није пружила праву утеху ни одговоре на моја питања о Богу. У ствари, оне чак нису ни подстицале вернике да живе по библијским учењима и мерилима! После мајчине смрти 1981. почео сам много да пијем и да се коцкам. Мислио сам да ће се због мог стања Бог сажалити на мене и опростити ми што се опијам. Такође сам почео да живим неморално јер нисам био венчан са женом с којом сам живео.

Прекретница у мом животу

Први пут сам разговарао с Јеховиним сведоцима када сам имао 37 година. Моја мајка је због негативних коментара које је чула о њима увек говорила да је то најгора религија. Па ипак, позвао сам их у свој дом само да бих им доказао да нису у праву јер сам сматрао да прилично добро познајем Библију. Међутим, изненадио сам се када сам схватио да заправо знам врло мало о њој! Штавише, моји гости су ме одушевили јер су ми на сва питања пружили одговор користећи Библију. Убрзо сам се уверио да сам пронашао истину.

Нажалост, жена с којом сам живео није прихватила моја нова веровања, па смо раскинули. Настојао сам да се ослободим свих лоших навика и да променим своје ставове и размишљања како би били у складу с библијским учењима. Уз Божју помоћ сам  успео да се психички и емоционално привикнем на тешке последице несреће до те мере да протеклих 20 година с великим задовољством служим као пуновремени јеванђелизатор. С обзиром на моја ограничења, многи се питају како успевам у томе. То ми полази за руком јер нисам сам. Живим с млађим братом Убалдом који има Даунов синдром. Он је такође прихватио библијску истину и заједно са мном служи Јехови.

Ми одлично сарађујемо и бринемо један о другом. Када учествујемо у служби проповедања, Убалдо гура моја колица и куца на врата уместо мене. Док разговарам са станарем, он налази библијске стихове и показује одговарајућу литературу. Такође ми помаже око неких физичких потреба. С друге стране, ја зарађујем за нас двојицу тако што продајем козметику. Поред тога, Сведоци из наше скупштине нам помажу око кувања, кућних послова и воде нас код лекара — што Убалдо и ја веома ценимо.

Част ми је што у скупштини могу да служим као старешина, а моја духовна браћа ми увек радо помажу да истражујем библијске теме. Док проучавам Библију, важне мисли у литератури подвлачим држећи оловку у устима.

Када ме људи питају да ли сам срећан, увек од срца кажем да јесам. Може ли бити другачије? Пронашао сам прави смисао живота и једва чекам време када ће се испунити предивна нада коју је Бог дао својим верним слугама — савршено здравље у предстојећем рају на земљи (Исаија 35:5, 6; Лука 23:43).

[Слика на 24. страни]

Са 18 година, годину дана пре несреће

[Слика на 25. страни]

Други Сведоци окрећу странице Библије кад држим говор у Дворани Краљевства

[Слика на 25. страни]

Мој брат Убалдо и ја одлично сарађујемо у служби проповедања у Мексику

[Слика на 25. страни]

Наши суверници нам помажу око кувања и кућних послова