Зашто сам се одрекла уносне каријере

Испричала Марта Тереса Маркез

ОДУВЕК сам волела да певам и чак сам као дете певала на радију. Никада нисам ишла у школу већ само у обданиште, али касније сам у граду Мексику похађала часове певања код директора државног симфонијског оркестра.

Године 1969, када сам имала 24 године, једна пријатељица која је била плесачица позвала ме је на аудицију у тада ексклузивни ресторан-бар Ла Рампа Азул. Певала сам чувену песму мексичког композитора Томаса Мендеза, Кукурукуку Палома и публици се то допало. Тако је започела моја професионална каријера. Наступала сам као соло певачица под именом Ромелија Ромел.

Радила сам с Томасом Мендезом и другим талентованим мексичким композиторима и певачима, као што су Куко Санчез и Хуан Габријел. Било је тако узбудљиво видети своје име на светлећим рекламама, у новинама и часописима. Певала сам у ноћним клубовима, на радију и одлазила на турнеје широм Мексика и Белизеа. Сарађивала сам и с познатом мексичком комичарком по имену Леонорилда Очоа у време када су њене телевизијске емисије биле релативно нове у Мексику.

С временом сам постала славна и зарађивала сам доста новца — довољно да себи могу приуштити вредне ствари као што су скупоцен накит, бунде од нерца и луксузан апартман на врху солитера. Изгледало је да имам све, али била сам несрећна. Осећала сам празнину. Иако сам одгајана као римокатоликиња, било ме је срамота да идем у цркву. Осећала сам се сувише прљаво зато што сам живела неморално.

Како сам заволела Јехову

Једном сам се у току пробе за снимање своје прве плоче поверила пријатељици Лорени Вонг, која је била певачица ранчера музике. Рекла сам јој да бих желела да будем часна сестра и да помажем сиромашнима. „Часна сестра? Ти си луда!“, узвикнула је.

Затим ме је питала: „Да ли знаш како се Бог зове?“

„Господ Исус Христ“, одговорила сам.

„Не, он се зове Јехова“, рекла је. „Исус је његов Син.“

„Јехова?“, упитала сам. То име ми је било потпуно страно. Лорена ми је дала Библију и обећала да ће послати свог учитеља који је Јеховин сведок. *

 Сваки пут када сам срела Лорену питала сам је: „Када ћеш ми послати свог учитеља?“ Била сам духовно гладна.

У међувремену сам сама почела да читам Библију и видела да се Бог заиста зове Јехова (Псалам 83:18). Била сам изненађена. Такође сам наишла на Десет заповести и погодила ме је једна од њих која каже: „Не учини прељубу“ (Излазак 20:14). У то време сам живела с једним ожењеним мушкарцем који је био отац мог осмомесечног дечака. То је било моје друго дете. Већ сам имала малог сина с другим човеком, за ког се такође никад нисам удавала.

Једног дана док сам вежбала певање за следећи наступ, зачуло се куцање на вратима мог луксузног апартмана. Био је то Лоренин учитељ, Маурисио Линарес, и његова супруга. Објаснили су ми каква је Божја намера за човечанство и оставили ми књигу Истина која води до вечног живота. * Прочитала сам је за једну ноћ иако је било доста речи које сам тешко разумела. Тако се у мени почела будити љубав према Јехови.

Промена начина живота

Док су Сведоци проучавали Библију са мном и уједно ми помагали да се побољшам у читању, схватила сам да морам променити свој начин живота да бих угодила Јехови. Бацила сам све ликове, медаљоне са сликама светаца и амајлије за срећу, иако су били од злата.

Нарочито ми је било тешко да престанем да пушим и претерујем у пићу. Када сам пролазила поред неке продавнице алкохолних пића, вода би ми кренула на уста. Морала сам да прекинем дружење са свим својим пријатељима зато што су ми нудили алкохол и позивали ме у отмене ресторане где се претеривало у храни и пићу. Знала сам да би то сигурно водило до злоупотребе алкохола.

Такође ми је било тешко да престанем да одлазим на забаве богатих и славних људи. Када сам била позвана на рођенданску прославу једног чувеног кубанског боксера, молила сам се: „Јехова, још само овај пут. Никада више нећу ићи на таква места нити ћу радити оно што се теби не допада.“ И заиста нисам.

Прекинула сам везу с човеком који је био отац мог другог сина. Учинила сам то и поред свег његовог богатства и онога што је обећавао да ће ми дати ако га не оставим. Било ми је веома тешко да то урадим јер сам га волела, и он је то знао. Арогантно је изјавио: „Ја сам твој Бог! Ја сам твој Христ!“

„Можда си и био“, рекла сам, „али сада је Јехова мој Бог.“ Претио је да ће одвести нашег сина а мене физички повредити.

У то време, неки су ми говорили да је певање као и свако друго занимање — да могу истовремено бити и Сведок и певачица. Па ипак, други су ме подсећали: „Бићеш стално у искушењу да поново узмеш цигарете и алкохол и прихватиш неморалне понуде обожавалаца.“ Схватила сам колико је била мудра та друга изјава.

Док сам била популарна певачица, људи су ми нудили велику суму новца за једну ноћ. Била сам одлучна да се више не излажем таквим искушењима. Зато сам 1975. раскинула уговор о турнеји у Кини и шест месеци касније крстила се као Јеховин сведок.

 Потешкоће и радости

Од чега ћемо се моја породица и ја издржавати? Нисам завршила готово никакву школу и стварно нисам знала да радим ништа друго сем певања. Моја старија сестра Ирма и њено троје деце, као и моја два сина, зависили су од мене. Морали смо да се из мог луксузног апартмана преселимо у две мале просторије. Тако велика промена која је подразумевала прелазак из раскоши у оскудицу била је огроман изазов. Неко време су ми сестра и деца пребацивали због тога и наговарали ме да наставим да певам, али била сам одлучна да учиним оно што је потребно како бих служила Јехови.

Почела сам да распродајем своје драгоцености — накит, бунде и аутомобил — и живели смо од тог новца. Али с временом се и то потрошило. Како нам отац мог другог сина не би правио проблеме, 1981. смо се преселили у град у другом делу земље где нас он не би могао наћи.

Сведоци из тог града су ме научили да правим тамале, крофне и другу храну за продају. Касније сам добила посао у једној фабрици и радила сам ноћу. Али посао је реметио моје присуствовање хришћанским састанцима и служење Богу. На крају сам дала отказ и почела да правим тамале код куће. Затим бих их ставила у корпе и продавала на улици. Тако сам могла да се издржавам у пуновременој служби.

Одлука због које никад нисам зажалила

Када ме људи питају како се осећам због тога што сам се одрекла сјајне каријере, ја им кажем да то што сам упознала Јехову и разумела његову дивну намеру не бих мењала ни за шта на свету. Радује ме што су моји синови напредовали у познавању Библије, предали свој живот Јехови и оженили се сухришћанкама. Заједно са супругама, они поучавају своју децу да служе нашем Богу, Јехови.

Скоро три деценије служим као пионир, како Јеховини сведоци називају оне који пуновремено проповедају. Уз Божју подршку, многима сам помогла да упознају библијску истину и предају свој живот Богу, укључујући и Ирму и њену ћерку. Велика је радост срести се са том „духовном децом“ и видети да и даље живе по истини, а многи од њих су и пионири (3. Јованова 4). Данас имам 64 године и са 18 особа проучавам Библију.

Духовна празнина коју сам као млада певачица осећала сада више не постоји, а своју жељу да помажем другима задовољила сам тиме што слушам Исусову заповест да ’идем и стварам ученике‘ (Матеј 28:19, 20). Веома сам захвална Јехови што ме је подржавао све ове године и што то и даље чини! Заиста сам ’испитала и видела да је Јехова добар‘ (Псалам 34:8).

[Фусноте]

[Слика на 25. страни]

С мојим синовима, њиховим супругама и старијом сестром с којом и даље служим као пионир

[Слика на 26. страни]

И данас правим и продајем тамале на улици како бих се издржавала у пуновременој служби