Стрес и његове последице

Шта се дешава када потрчите да стигнете на аутобус или воз? Нема сумње да осећате реакцију вашег тела јер вам се повећава крвни притисак и срце брже удара. Али, чак и ако останете без превоза, откуцаји срца и дисање ће се полако вратити у нормалу.

МЕЂУТИМ, сасвим је другачије ако се дуже време суочавате с неком стресном ситуацијом. Можда ће проћи више времена док не нестану узнемиреност и напетост у мишићима, и док се не стабилизују повишени крвни притисак и отежано варење. Све више људи има осећај да напетост никада не попушта. На пример, многима се чини да су у безизлазној ситуацији због посла који им не пружа никакву перспективу. Како стрес утиче на ваше тело и здравље?

Реакција тела на стрес

Докторка Аријен ван дер Мерве, стручњак на овом пољу, објашњава како ваше тело реагује у стресним ситуацијама. Оно је одмах спремно за акцију и покреће „производњу бројних неурохемијских супстанци и хормона који јуре кроз читаво тело и припремају сваки орган и систем да брзо реагује“.

Ваше тело је истог тренутка спремно да се суочи с ванредним околностима. Сва чула су у приправности — укључујући вид, слух и додир. Мозак брзо реагује а надбубрежна жлезда одмах лучи снажне хормоне који пуном снагом покрећу ваше мишиће, срце, плућа и друге органе да предузму све што је потребно како бисте се ухватили у коштац са стресном ситуацијом.

Таква брза реакција вашег тела може вам спасти живот — на пример, када је потребно да се склоните с пута пред аутомобилом који се приближава. Међутим, потпуно је друга прича када стрес не престаје.

У рингу са стресом

Шта се дешава ако је ваше тело непрестано у пуној приправности? Мишићи остају напети, пулс и крвни притисак се не смањују, а у крви је стално присутан повишен ниво холестерола, масноће, шећера, хормона и  других хемијских супстанци. Ниво тих супстанци расте када се организам припрема за повремене краткотрајне и енергичне активности. Али, уколико такво стање потраје, постепено долази до оштећења виталних органа. С каквим последицама?

Могу се појавити болови у леђима, главобоља, грчеви у врату и напетост у мишићима. Према речима лекара, ови симптоми су често повезани с хроничним стресом. Дуготрајан стрес гуши креативност и продуктивност, умањује елан и нарушава међуљудске  односе. Такође може проузроковати синдром надраженог црева, дијареју и грчеве једњака. Последице могу бити и много озбиљније. Хроничан стрес може водити до можданог удара, срчаног напада, оштећења бубрега, кардиоваскуларних обољења и дијабетеса, или пак погоршати таква стања.

„Појачано лучење кортизола током дуготрајног стреса“, пише др ван дер Мерве, „доводи до стварања масних наслага на стомаку и леђима.“ Стрес такође проузрокује или погоршава кожна обољења као што су екцем и псоријаза. Интензиван стрес повезује се и с депресијом, повећаном агресивношћу и синдромом изгарања. Хроничан стрес може трајно ослабити способност памћења и концентрације. Особе којима је имунолошки систем знатно ослабљен услед дуготрајног стреса, подложније су болестима, почев од прехладе па до рака и аутоимуних обољења.

Будући да стрес снажно утиче на наше здравље — ментално, физичко, емоционално и духовно — неопходно је да научимо да га контролишемо. Ипак, не желимо да у потпуности отклонимо реакцију нашег тела на стресне ситуације. Због чега?

Стрес бисмо могли упоредити с разиграним коњем. Јахање на њему може бити веома пријатно и орасположити нас. Међутим, уколико не бисмо успели да га обуздамо, могао би нам угрозити живот. Слично томе, умерени стрес може унети ведрину и задовољство у наш живот, повећати креативност, продуктивност, елан и позитивно утицати на здравље.

Како онда можемо држати стрес у разумним границама и у потпуности уживати у животу? У наредном чланку се говори о томе како можемо овладати стресом и исправно реаговати у стресним ситуацијама.

[Оквир на 5. страни]

’ДИВНО НАС ЈЕ СТВОРИО‘ МУДАР И БРИЖАН ТВОРАЦ

Супротно популарној теорији, реакцију на стрес нисмо наследили од праисторијских људи који су бежали од мамута и сабљастих тигрова. Уместо тога, наше сложене физиолошке системе вешто је начинио мудри Створитељ. На пример, изванредно својство крви да се згрушава, што омогућава борбу с инфекцијама и зарастање рана, као и изузетна реакција нашег тела на стрес сведоче о постојању мудрог и брижног Творца.

Системи који се налазе у нашем организму потврђују истинитост псалмистиних речи: „Пун сам страхопоштовања што сам тако дивно створен“ (Псалам 139:13-16). Бог нас је створио тако да уживамо у животу и с пуно љубави брине о нашој духовној и физичкој добробити. Због тога можемо бити потпуно уверени да у предстојећем рају на земљи ништа неће проузроковати бол, тугу или смрт (Откривење 21:3-5).

[Дијаграм/Слика на 5. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

ПОСЛЕДИЦЕ ДУГОТРАЈНОГ СТРЕСА

Главобоља

Шкрипање зубима

Болови у врату

Срчана обољења

Чиреви

Болови у леђима

Грчење мишића