Игра случаја или дело Створитеља?

Хладна светлост свица

● Свици живе у областима с тропском и умереном климом, и препознатљиви су по треперавој светлости помоћу које се мужјаци и женке међусобно привлаче. Вреди споменути да светлост свица надмашује светлост електричних и флуоресцентних сијалица које су направили људи. Када следећи пут будете гледали свој рачун за струју, сетите се шта све овај мали инсект може.

Размислите о следећем: Електрична сијалица са ужареним влакном претвара само 10 посто своје енергије у светлост. Остатак се практично расипа, јер се ослобађа у виду топлоте. Флуоресцентна сијалица је ефикаснија, јер 90 посто енергије претвара у светлост. Али ниједна од њих се не може мерити са светлошћу свица. Док овај инсект светли, ствара се врло мало ултраљубичастих или инфрацрвених зрака па је искоришћеност енергије скоро 100 посто!

Тајна свитаца лежи у хемијским реакцијама између супстанце луциферин, ензима луцифераза и кисеоника. Те реакције се одвијају у посебним ћелијама званим фотоците, при чему луцифераза служи као покретач процеса а кисеоник као гориво. На тај начин се добија хладна светлост, која је тако названа јер скоро уопште не производи топлоту. Сасвим је разумљиво што је професорка хортикултуре и заштите животне средине Сандра Мејсон рекла да је проналазач сијалице Томас Едисон „сигурно био љубоморан на свице“.

До каквог сте закључка дошли? Да ли је хладна светлост свица настала пуким случајем или је дело Створитеља?

[Дијаграм/Слике на 15. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

ПРЕТВАРАЊЕ ЕНЕРГИЈЕ У СВЕТЛОСТ

10% 90% 96%

Стандардна сијалица Флуоресцентна сијалица Свитац

[Извори слика на 15. страни]

Свитац на листу: © E. R. Degginger/Photo Researchers, Inc.; свитац у лету: © Darwin Dale/Photo Researchers, Inc.