Хепатитис Б — тихи убица

„Било ми је 27 година, тек сам се оженио, осећао сам се здраво и тако сам изгледао. Радио сам веома захтеван посао и уз то обављао многе одговорности у скупштини Јеховиних сведока. Нисам ни слутио да је хепатитис Б почео да ми разара јетру“ (Дук Јун)

ЈЕТРА отклања отрове из крви и има још најмање 500 важних функција. Зато хепатитис, то јест упала јетре, може погубно утицати на здравље. Хепатитис може настати услед прекомерне употребе алкохола или изложености токсинима. Међутим, најчешћи узрок су вируси. Научници су открили пет таквих вируса и сматрају да их има барем још три. (Видети  доњи оквир.)

Само један од њих пет — вирус хепатитиса Б (ХБВ) — годишње однесе више од 600 000 живота, што је приближно броју смртних случајева од маларије. Преко две милијарде људи — скоро трећина светског  становништва — било је у неком периоду живота заражено хепатитисом Б и већина се опоравила за неколико месеци. Али, у око 350 милиона случајева та болест је постала хронична. Оболели ће до краја живота, било да имају симптоме или не, моћи да пренесу вирус на друге. *

Код неких који имају хронични хепатитис Б, озбиљније оштећење јетре се може избећи ако се што пре почне са одговарајућим лечењем. Али већина њих не зна да је заражена јер се ХБВ може открити само посебним анализама крви. Чак и уобичајени преглед функције јетре може показати да је све у реду. Будући да напада без упозорења, хепатитис Б се назива тихим убицом. Видљиви симптоми се могу појавити деценијама након што је особа заражена. До тада се могу развити цироза или рак јетре. Од ових обољења умре сваки четврти носилац вируса хепатитиса Б.

„Како сам добио ХБВ?“

„Први симптоми су се појавили када сам имао 30 година“, прича Дук Јун. „Добио сам дијареју, па сам се обратио лекару, али он је лечио само симптоме. Затим сам отишао код лекара који се бавио традиционалном азијском медицином. Он ми је дао терапију за црева и желудац. Ниједан од њих није проверио да ли имам хепатитис. Пошто дијареја није престајала, вратио сам се код првог лекара. * Он ми је благо притискао десну страну трбуха, што ме је заболело. Анализа крви је потврдила његове сумње — имао сам хепатитис Б. Био сам запањен! Никад нисам примио трансфузију крви нити сам живео промискуитетно.“

Након што је Дук Јун сазнао да има ХБВ, његова супруга, родитељи, брат и сестре дали су крв на анализу и сви су имали антитела на ХБВ. Међутим, њихов имунолошки систем је уклонио вирус из организма. Да ли је Дук Јун добио ХБВ од неког од њих? Да  ли су сви били изложени истом узрочнику? То се не може са сигурношћу рећи. Заправо, у око 35 посто случајева узрок остаје непознат. Па ипак, утврђено је да хепатитис Б није наследан и да се практично никад не добије путем уобичајеног контакта с другима или током заједничких оброка. Вирус хепатитиса Б се преноси када крв или друге телесне течности као што су сперма, вагинални секрет или пљувачка заражене особе уђу у крвоток друге особе преко ранице на кожи или слузокожи.

Многи се заразе путем трансфузије крви, што је нарочито случај тамо где се крв ретко тестира на ХБВ или се то уопште не чини. ХБВ је 100 пута заразнији од ХИВ-а, вируса који изазива сиду. Чак и незнатна количина заражене крви, попут оне на бријачу, може пренети ХБВ, а осушена мрља од крви представља извор заразе више од недељу дана. *

Показати више разумевања

„Када су у мојој фирми сазнали да имам ХБВ, ставили су ме у малу канцеларију, где сам био одвојен од већине колега“, сећа се Дук Јун. Таква реакција није неуобичајена и најчешће је последица неупућености у погледу тога како се тај вирус преноси. Чак и иначе добро обавештени људи могу мешати хепатитис Б са хепатитисом А, који је веома заразан али мање опасан по живот. Надаље, пошто се ХБВ може пренети путем полног односа, понекад се сумњичаво гледа чак и на оболеле који живе морално чистим животом.

Због неразумевања и сумњичавости могу настати озбиљни проблеми. На пример, у многим местима људи безразложно избегавају оне који имају ХБВ, било да су у питању млађе или старије особе. Комшије не дозвољавају својој деци да се играју с њима, не могу да се упишу у школу и тешко добијају запослење. С друге стране, из страха од дискриминације, многи не желе да се тестирају на ХБВ или да кажу другима да имају тај вирус. Неки чак радије ризикују своје будуће здравље и здравље чланова породице него да кажу истину. Тако се ова опасна болест преноси с генерације на генерацију.

Потреба за мировањем

„Премда ми је лекар препоручио строго мировање, вратио сам се на посао после два месеца“, прича Дук Јун. „Анализе крви и преглед скенером нису показали знакове цирозе, па сам мислио да је све у реду.“ Три године касније, фирма га је преместила у велики град, где му је живот постао још стреснији. Требало је плаћати рачуне и издржавати породицу, па је наставио да ради.

После неколико месеци, ниво вируса у крви му је нагло скочио и Дук Јун је почео да се осећа исцрпљено. „Морао сам да напустим  тадашњи посао“, каже он, „и сада ми је жао што сам тако много радио. Да сам раније успорио, можда се не бих толико разболео и још више оштетио јетру.“ Дук Јун је добио важну поуку. Од тада је радио мање и настојао да смањи издатке. Осим тога, сви чланови породице су радо чинили све што је било потребно, а његова супруга је повремено радила како би могли да подмире трошкове.

Живот с хепатитисом Б

Дук Јуново здравље се поправило али му је проток крви кроз јетру био све слабији, што је проузроковало повећање крвног притиска. После 11 година, пукла му је вена у једњаку и млаз крви му је потекао из грла, због чега је морао да проведе недељу дана у болници. Четири године касније, имао је менталну конфузију. Узрок је био амонијак који му се наталожио у мозгу јер га јетра није избацивала из организма. Међутим, после неколико дана лечења, тај проблем је решен.

Дук Јун сада има 54 године. Уколико му се стање погорша, он нема много избора. Антивирусни лекови не могу потпуно да отклоне вирус и могу изазвати озбиљне нежељене последице. Последња могућност је трансплантација јетре, али листа чекања је дужа од листе донора. „Ја сам темпирана бомба“, каже Дук Јун. „Али нема сврхе препуштати се мрачним мислима. Још увек сам жив, имам дом и дивну породицу. Заправо, моје стање на неки начин има и своју позитивну страну. Више времена могу да посветим породици и проучавању Библије. То ми ублажава страх од преране смрти и помаже да с радошћу мислим на време када нико неће бити болестан.“ *

Захваљујући, између осталог, Дук Јуновом позитивном ставу, његова породица је срећна. Он са супругом и њихово троје деце пуновремено учествује у хришћанској служби.

[Фусноте]

[Истакнути текст на 13. страни]

Правовременим лечењем се може спречити озбиљније оштећење јетре

[Истакнути текст на 14. страни]

Из страха од дискриминације, многи не желе да се тестирају или да кажу другима да имају ХБВ

[Оквир на странама 12, 13]

 КОЈИ ЈЕ ТО ТИП ХЕПАТИТИСА?

Откривено је пет вируса који узрокују хепатитис, а три најпознатија су А, Б и Ц. Претпоставља се да постоје још неки вируси узрочници ове болести. Симптоми свих типова хепатитиса подсећају на симптоме грипа и могу бити праћени жутицом, али то није увек случај. Многи оболели, нарочито деца, немају никакве симптоме. Код хепатитиса Б и Ц, јетра може бити озбиљно оштећена и пре појаве симптома.

ВИРУС ХЕПАТИТИСА А (ХАВ)

Вирус хепатитиса А се налази у измету заражене особе. Он може опстати у сланој и слаткој води, као и у коцкама леда. Особа може доћи у контакт са овим вирусом уколико

● једе сирову рибу или шкољке из воде заражене људским изметом или попије загађену воду

● има директан физички контакт са зараженом особом или с њом дели храну, пиће и прибор за јело

● не опере руке темељно после употребе тоалета, мењања пелена зараженој беби или пре припреме хране

Вирус хепатитиса А обично проузрокује акутно, а не хронично обољење. У скоро свим случајевима, тело се избори с вирусом за неколико седмица или месеци. Не постоји стандардно лечење осим мировања и одговарајуће исхране. Не треба узимати алкохол и лекове који оптерећују јетру, као што је парацетамол, све док лекар не утврди да је јетра потпуно оздравила. Особа која је прележала хепатитис А вероватно га неће поново добити, али се може заразити другим типовима хепатитиса. Хепатитис А се може спречити вакцинацијом.

ВИРУС ХЕПАТИТИСА Б (ХБВ)

Вирус хепатитиса Б се налази у крви, сперми и вагиналном секрету заражене особе. Преноси се када те течности доспеју у тело особе која није имуна на њега. Вирус се може пренети путем

● порођаја (са заражене мајке на бебу)

● недовољно стерилисаних инструмената који се користе у медицини, стоматологији, за тетовирање или пирсинг

● коришћења истих игала за инјекције, бријача, турпија или грицкалица за нокте, четкица за зубе и других предмета помоћу којих чак и незнатна количина крви може доспети у тело преко ранице на кожи

● полног односа

Здравствени стручњаци кажу да ХБВ не преносе инсекти, нити се он може добити путем кашљања, држањем за руке, грљењем, пољупцем у образ, дојењем, као ни дељењем пића, хране, штапића и другог прибора за јело. Већина одраслих се опорави од акутног ХБВ-а, после чега је имуна на њега. Малој деци прети највећа опасност од хроничне инфекције. Уколико се не лечи, хронични хепатитис Б може проузроковати тешка оштећења јетре и смрт. Хепатитис Б се може спречити вакцинацијом.

ВИРУС ХЕПАТИТИСА Ц (ХЦВ)

Вирус хепатитиса Ц се преноси слично као ХБВ, али најчешће убризгавањем дроге зараженом иглом. За хепатитис Ц не постоји вакцина. *

[Фуснота]

[Оквир на 14. страни]

ПРЕКИНУТИ СМРТОНОСНИ КРУГ

Премда ХБВ погађа људе у целом свету, око 78 посто оних који имају хронични хепатитис Б живи у Азији и на пацифичким острвима. У већем делу те области, заражена је свака десета особа. Већина оболелих је добила вирус при рођењу од мајке, или у раном детињству путем контакта са зараженом крвљу друге деце. Ефикасна вакцина за новорођенчад и друге код којих постоји ризик од заразе помаже да се прекине тај круг. * У земљама у којима се спроводи вакцинација број оболелих се знатно смањио.

[Фуснота]

[Слика на 15. страни]

Дук Јун са супругом и децом

[Извор слике на 12. страни]

© Sebastian Kaulitzki/Alamy