Јурте — покретне куће у средњој Азији

ШТА је то мекано и округло у чему вам је зими топло, а лети пријатно? Припадници номадских народа средње Азије рекли би да је то јурта. Ове традиционалне куће некада су биле уобичајен призор на простору од монголских и казахстанских степа, па све до киргиских планина и долина.

Јурта је округао шатор, са унутрашње стране украшен асурама, а са спољашње обложен филцом од вуне. Јурте су лагане и лако се преносе, а ипак су издржљиве и у њима је пријатно боравити како за време летњих врућина тако и током хладних зима. Киргизи јурту зову сивом кућом, Казаси кућом од филца, а Монголи гер, што значи „дом“.

Јурте могу бити сивкастосмеђе или изразито беле, у зависности од вуне која је употребљена. Киргиске и казашке јурте су често украшене вуненим тканинама јарких боја на којима је приказан овнујски рог. У прошлости су прелепа ћебад и простирке биле показатељ богатства и угледа породице.

Веома важан део јурте је централни прстен, то јест обруч, за који су причвршћене кровне греде. Овај јак и тежак обруч даје стабилност целом шатору. Тканина којом се покрива обруч може се скинути да би ваздух слободно циркулисао или вратити на своје место кад је лоше време. Током ведрих ноћи укућани кроз тај отвор на крову могу посматрати звездано небо.

Савршена за номадски живот

У неким сеоским пределима Казахстана, Киргизије и Монголије још увек има номада. Беки Кемери у својој књизи Yurts—Living in the Round, описује како се у Монголији камиле још увек користе за преношење јурти: „Дрвена конструкција се натовари на камилу тако да терет буде равномерно распоређен. На крају се ставља обруч крова који таман стане на грбу. На другу камилу се натовари филц. Тамо где нема камила, пастири користе теретна кола која вуку јакови или коњи, или јурте превозе руским камионом.“

Монголске јурте имају праве греде и равније кровове. Захваљујући томе могу да одоле јаким ветровима и ударима громова на брисаном простору. Јурте у Киргизији и  Казахстану су облије. Улаз у јурту је обично окренут ка сунцу да би у њу допрло више светлости. Унутра су шарене вунене простирке и ћебад јарких боја пресавијени и наслагани на дрвеним сандуцима који стоје наспрам улаза. Испред овог разнобојног призора обично седи неки важан гост или најстарији мушкарац у породици.

Десна страна од улаза у јурту је намењена женама. Ту се налази све што је потребно за кување, чишћење, шивење и прављење филца. Друга страна је за мушкарце. Ту се налазе седла, бичеви и друге ствари које су потребне за лов и сточарство.

Јурте опстају упркос политичким променама

Живот номада се драстично променио после Октобарске револуције 1917. године. Руси су широм средње Азије градили школе, болнице и путеве, уводећи тако начин живота који је подразумевао боравак на једном месту.

С временом су многи тамошњи народи престали да живе као номади и настанили се у селима и градовима. Па ипак, пастири који током летњих месеци чувају овце, краве и коње на великим заједничким ранчевима понекад користе јурте.

Максат је Киргиз и има скоро четрдесет година. Он каже: „Као дечак сам помагао оцу око стоке коју је чувао. До јула би се снег отопио, а планински пролази постали проходни тако да смо могли водити стоку на планинске пашњаке.

„Поставили бисмо јурту покрај планинске речице где смо имали обиље воде за кување и прање. Тамо бисмо остали до почетка октобра када би постало хладно.“ Дакле, јурте имају своје место и у савременом друштву.

Данашње јурте

У земљама као што је Киргизија, није необично да се дуж пута виде јурте. Оне служе као продавнице или ресторани у којима можете уживати у националној кухињи. Можете искусити традиционалан начин живота Киргиза ако преноћите у некој од јурти у планинама или дуж кристално чистог језера Исик-Кул.

Јурте се у средњој Азији користе и за неке погребне обичаје. Максат каже: „У Киргизији се покојник ставља у јурту где породица и пријатељи долазе да га оплакују.“

Недавних година јурта се појавила и на Западу. Неки људи хвале јурту и кажу да је она практична и да не загађује животну средину. Ипак, већина савремених јурти се прилично разликује од оних из прошлости. Праве се од савремених материјала и то тако да дуже трају.

Како је и када јурта настала не може се са сигурношћу утврдити, али је сигурно то да је ова грађевина изузетна. Јурта остаје нераскидиви део номадског живота народа у средњој Азији и већ дуго сведочи о довитљивости ових издржљивих и прилагодљивих људи.

[Слика на 17. страни]

Јурте дуж чувеног језера Исик-Кул у Киргизији