„Господар џунгле“ западне хемисфере

О КОМЕ је реч? О јагуару, најкрупнијој мачки америчког континента. Где он живи? У џунглама, мочварама, шумама, пустињама и подручјима обраслим шипражјем Средње и Јужне Америке. За разлику од већине мачака, добро се сналази не само на копну и дрвећу већ и у води.

Покушајте да замислите себе у близини одраслог мужјака. Он може бити дугачак и до два метра, не укључујући реп, и тежак 120 па и више килограма. Пошто јагуари живе сами, с другим припадницима своје врсте срећу се само у сезони парења. Мужјак достиже полну зрелост са три или четири године, док женка прве младунце може донети на свет са две године. Она углавном окоти два мачета након што их носи три до четири месеца. Познато је да неки јагуари који нису у дивљини живе и преко 20 година.

У погледу ових загонетних и неухватљивих великих мачака, један биолог је запазио: „Јагуаре је веома тешко пронаћи! Могу да стојим тик поред једног од њих... а да га уопште не приметим.“ Златносмеђе крзно, прошарано црним пегама налик на розете унутар којих су мање пеге, помаже овој мачки да се скрива и затим нестане у сенкама дрвећа а да је нико не опази.

Усамљени, тихи ловац

У исхрани овог искусног ловца налази се 85 врста животиња, као што су тапири, јелени и мајмуни. Пошто се добро сналази у води, такође с лакоћом лови рибе и корњаче. Посматрачи су једном видели јагуара како убија одраслог коња, вуче га по земљи око 80 метара и затим преноси преко реке.

Ова интелигентна мачка непомично вреба свој плен с дрвета. Док крдо пекарија — брзих животиња налик на свиње — пролази испод дрвета ништа не слутећи, јагуар скаче на њих. Снажним уједом убија једног пекарија и брзо се враћа на дрво. Тамо чека да крдо оде и затим силази по свој улов.

Па ипак, од свих великих мачака јагуар најређе напада људе и не сврстава се у људождере. Заправо, човек представља много већу опасност по њега.

Зашто их има тако мало

Јагуари су некада живели на подручју које се протеже од југа Сједињених Држава па скоро до крајњег југа Јужне Америке. Данас су они нестали са скоро половине подручја која су настањивали пре неколико стотина година. До средине седамдесетих година прошлог века, ловци су сваке године убијали на хиљаде јагуара због њиховог  крзна. Само 1968. са америчког континента извезено је преко 13 000 јагуарских кожа. Године 2002. било је процењено да је остало мање од 50 000 јагуара. Сада их ван зоолошких вртова има можда само око 15 000.

Према једном истраживању Друштва за очување дивљих животиња, скоро 40 посто некадашњих станишта јагуара уништено је неконтролисаном сечом шума. Како се наводи, само у Мексику сваког минута нестане њихово природно станиште површине једног фудбалског терена. Због тога су јагуари принуђени да нападају домаће животиње како би преживели.

Покушаји очувања

Око 200 земаља поштује одредбе Конвенције о међународној трговини угроженим врстама којом се забрањује лов на јагуаре у комерцијалне сврхе. Нека подручја су проглашена националним парковима како би се заштитила њихова природна станишта. Године 1986, резерват за очување дивљих животиња у басену Кокскомб у Белизеу постао је прво станиште за јагуаре у свету. Осим тога, како би заштитио јагуаре Мексико је издвојио више од 150 000 хектара тропске шуме у оквиру резервата биосфере Калакмул на полуострву Јукатан.

Колико ће такви људски напори да се спасе овај „господар џунгле“ бити успешни остаје да се види. Ипак, можемо бити утешени чињеницом да ће наш Створитељ пун љубави ускоро ’уништити оне који уништавају земљу‘ и да ће на крају владати мир који он намерава да успостави између људи и животиња (Откривење 11:18; Исаија 11:6-9).

[Мапа на странама 24, 25]

(За комплетан текст, види публикацију)

Распрострањеност јагуара

◻ Првобитна станишта

◼ Данашња станишта

СЕВЕРНА АМЕРИКА

СРЕДЊА АМЕРИКА

ЈУЖНА АМЕРИКА