Препознати узроке усамљености

УСАМЉЕНОСТ није исто што и самоћа. Према једном речнику, усамљеност се „најчешће односи на одсеченост од других упркос снажној жељи за друштвом“. У истом речнику се објашњава да самоћа указује на стање када „неко жели... да буде одвојен од других“.

Према томе, у неким околностима самоћа може бити пожељна. Попут Исуса Христа, многи траже прилике да буду сами да би се молили Богу или дубоко размишљали (Матеј 14:13; Лука 4:42; 5:16; 6:12). С друге стране, усамљеност је болно осећање. Који су узроци усамљености?

● Сами у пренасељеним градовима

У великим градовима, хиљаде, чак милиони људи, живе на малом простору. Међутим, крајње је необично што се упркос пренасељености многи осећају усамљено. Ужурбаност градског живота спречава многе да боље упознају своје комшије. Због тога становници градова живе окружени незнанцима. Распрострањено неповерење према непознатима и жеља да се сачува приватност, у великој мери могу допринети све чешћој појави усамљености у великим градовима.

 ● Нехумани услови рада

Начин на који функционишу многе велике фирме и компаније доводи до тога да се запослени, без обзира на врсту посла, осећају усамљено и мање вредно. Они су често изложени дуготрајном притиску и стресу.

Поред тога, честа промена радног места унутар компанија ствара међу радницима осећање несигурности, отуђености и усамљености. У вези са епидемијом самоубистава међу запосленима у неким француским корпорацијама, у листу International Herald Tribune речено је да се „услед наглих економских промена [многи радници] налазе под неиздрживим притиском“.

● Комуникација лишена емоција

Професор Тецуро Саито из Јапана рекао је: „Комуникација је све слабија од како су се мобилни телефони и други уређаји испречили између људи.“ Аустралијске новине The Sunday Telegraph известиле су: „Технологија... све више наводи људе да се затварају у себе. Они... радије размењују мејлове и СМС поруке него што разговарају.“

Говорећи о томе зашто је усамљена, 21-годишња Ракел из Француске пожалила се: „Људи као да се више не друже јер сматрају да је довољно послати СМС поруку, мејл или четовати на Интернету. Међутим, због тога сам још више усамљена.“

● Промена средине

Економска криза наводи многе да се често селе како би задржали посао или дошли до њега. Селидба одваја људе од комшија, пријатеља, школских другова, а понекад и од породице. Они који доживе тако велику промену, осећају се попут биљке која је пресађена, али јој је корен остао на старом месту.

Франсис се присећа дана када је из Гане дошао у Француску. Он каже: „Због језичке баријере, носталгије за пријатељима, као и хладније климе осећао сам се веома усамљено.“

Бејат се присећа како јој је било када је као имигрант стигла у Енглеску: „Било ми је тешко да се прилагодим новој средини. Имала сам познанике, али ту нису били моји пријатељи и чланови породице с којима сам могла отворено разговарати и изнети им своја осећања.“

● Губитак вољене особе

Смрт супружника представља огроман губитак. То је посебно случај када је особа дуже време неговала болесног брачног друга. Често се може јавити снажно осећање празнине.

Фернанда, удовица из Париза, каже: „Најтеже ми је што нисам изгубила неког ко ми је био само супруг већ и најбољи пријатељ коме сам се поверавала.“ Ани каже да јој супруг недостаје ’посебно када треба да донесе важне одлуке у вези са здрављем или нечим другим‘.

 ● Распад брака и самаштво

Развод и раздвајање често стварају осећање усамљености и неуспеха. Најчешће испаштају деца и то много више него што се раније мислило. Неки стручњаци сматрају да је код деце разведених родитеља већа вероватноћа да ће бити усамљена кад одрасту.

Особе које нису у браку због тога што не могу да нађу одговарајућег брачног друга често се боре са усамљеношћу. Таква осећања могу бити посебно тешка када други кажу нешто непримерено попут: „Зар ти не би било боље у браку?“

Самохрани родитељи се такође боре са усамљеношћу. Родитељство подразумева не само радости већ и проблеме, које самохрани родитељи морају решавати без брачног друга с којим би се могли посаветовати.

● Поодмакле године односно младалачко неискуство

Старије особе често могу бити усамљене и поред тога што чланови породице брину о њима. Повремено их посете рођаци и пријатељи, али шта рећи за остало време — можда дане или недеље током којих су сами?

С друге стране налазе се млади, код којих није неуобичајено да се боре са усамљеношћу. Многи сами проводе слободно време тако што као хипнотисани седе пред телевизором, играју видео-игре и проводе бескрајне сате за компјутером.

Постоји ли решење за усамљеност, која узима све више маха? Шта нам може помоћи да се изборимо с њом?

[Истакнути текст на 5. страни]

„Због језичке баријере, носталгије за пријатељима, као и хладније климе осећао сам се веома усамљено“