Гледиште Библије

Шта значи окренути и други образ?

У ЧУВЕНОЈ Проповеди на гори, Исус Христ је рекао: „Не опирите се ономе ко је зао. Напротив, ако те неко ошамари по десном образу, окрени му и други“ (Матеј 5:39).

Шта је тиме хтео да каже? Да ли је подстицао хришћане да постану жртве које се ни на који начин неће бранити? Да ли се од хришћана очекује да ћутке трпе и да не траже законску заштиту?

На шта је Исус мислио?

Да бисмо разумели шта је Исус мислио, морамо осмотрити контекст његове изјаве и такође узети у обзир коме је упутио те речи. Он се надовезао на оно што су његови слушаоци већ знали из светих списа, када је рекао: „Чули сте да је било речено: ’Око за око и зуб за зуб‘“ (Матеј 5:38).

Стихови на које се Исус осврнуо налазе се у Изласку 21:24 и Левитској 24:20. Вреди запазити да је Божји закон допуштао кажњавање преступника по принципу „око за око“ тек након што би свештеници и судије саслушали случај и проценили дате околности, као и да ли је преступ почињен намерно (Поновљени закони 19:15-21).

Јевреји су с временом почели погрешно да примењују овај закон. Адам Кларк, библиста из XIX века, записао је следеће: „Изгледа да су Јевреји почели да искоришћавају овај закон [око за око, зуб за зуб] као покриће за међусобно непријатељство и осветољубивост. Освета је често била веома окрутна и чак гора од претрпљене штете.“ Међутим, Писмо није одобравало преузимање освете у своје руке.

Исус је у Проповеди на гори рекао да треба ’окренути и други образ‘ и тиме показао  шта је прави дух Божјег Закона датог Израелцима. Тим речима није мислио да његови следбеници, ако би их неко ударио по једном образу, треба да дословно окрену и други како би дозволили нападачу да их још једном удари. Као што је то чест случај данас, тако и у библијска времена шамар није првенствено представљао физички напад, већ је служио за изазивање сукоба.

Стога, Исус је очигледно мислио да се не треба светити, било да је изазов упућен дословним шамаром било сарказмом, који је исто тако болан. Сасвим супротно, треба избећи оно што би могло постати зачарани круг враћања зла за зло (Римљанима 12:17).

Исусове речи да треба окренути и други образ, веома су сличне речима краља Соломона: „Не реци: ’Како је он мени учинио, тако ћу и ја њему учинити. Вратићу свакоме по делима његовим‘“ (Пословице 24:29). Исусови следбеници се држе тог савета и окренуће други образ у том смислу што неће дозволити да их ико увуче у сукоб (Галатима 5:26).

Како гледати на самоодбрану?

Окренути други образ за хришћане не значи не бранити се од насилника. Исус није говорио о томе да ми никада не треба да се бранимо, већ да никада не треба да нападнемо друге и дозволимо себи да се светимо. Иако је мудро да се, кад год је то могуће, повучемо како бисмо избегли сукоб, исправно је да када нас угрожава неки насилник предузмемо нешто како бисмо се заштитили и затражили помоћ полиције.

Исусови први следбеници су применили то начело када су бранили своја законска права. На пример, апостол Павле је користио правни систем свог времена да би неометано проповедао и тиме извршавао заповест коју је Исус дао својим следбеницима (Матеј 28:19, 20). Док су Павле и Сила, његов сарадник у мисионарској служби, током свог проповедничког путовања били у Филипима, градски управитељи су их ухапсили и оптужили за кршење закона.

Њих двојица су јавно ишибани и бачени у затвор без икаквог суђења. Павле се затим позвао на права која је имао као римски грађанин. Када су сазнали за његов статус, ти управитељи су се уплашили последица и замолили Павла и Силу да оду и да им не стварају проблеме. Тако је Павле поставио пример који треба следити „у одбрани и законском потврђивању права на проповедање добре вести“ (Дела апостолска 16:19-24, 35-40; Филипљанима 1:7).

Попут Павла, Јеховини сведоци често морају да воде правне битке како би одбранили своје право да служе Богу. То је случај чак и у земљама које тврде да поштују верску слободу својих грађана. Исто тако, када је у питању неко кривично дело почињено против њих или угрожавање њихове безбедности, од Јеховиних сведока се не очекује да окрену и други образ, то јест да подносе малтретирање без покушаја да се заштите. Они предузимају правне кораке како би се одбранили.

Према томе, Сведоци с правом предузимају потребне кораке како би остварили одређена законска права, иако знају да то често има ограничене резултате. Зато они попут Исуса крајњи исход препуштају у Божје руке, уверени да он располаже свим чињеницама и да ће све што предузме бити у потпуности праведно (Матеј 26:51-53; Јуда 9). Прави хришћани не заборављају да је освета у Јеховиним рукама (Римљанима 12:17-19).

ДА ЛИ СТЕ СЕ ПИТАЛИ?

● Шта хришћани не треба да раде? (Римљанима 12:17)

● Да ли Библија забрањује предузимање правних мера ради заштите? (Филипљанима 1:7)

● Како је Исус показао да се узда у свог Оца? (Матеј 26:51-53)