Игра случаја или дело Створитеља?

Колибријев језик

● Научници анализирају микроузорке крви, ДНК и других материја на стакленој површини која је отприлике величине вашег длана. Да би током рада померали сићушне капљице течности, они користе пумпе или апарате за усисавање, али те методе нису довољно ефикасне. Да ли постоји бољи начин за преношење течности у тако минијатурним размерама? Према др Џону Бушу с Технолошког института у Масачусетсу, „природа је већ решила тај проблем“.

Размислите о следећем: Колибри не расипа енергију на усисавање цветног нектара у уста. Уместо тога, он користи кохезионе силе услед којих се на равној површини од воде образују капљице и тако савладава гравитација. Када дође у додир с течним нектаром, колибријев језик се савија у виду сламчице кроз коју нектар креће на горе. У суштини, колибри избегава непотребан напор пуштајући да се нектар сам пење уз „сламчицу“ до његових уста. Док се хране, колибрији напуне језик нектаром до 20 пута у секунди!

Примећено је да и неке водене птице савијају језик и тако пију воду „на сламчицу“. Коментаришући ту способност, професор Марк Дени с Универзитета Станфорд у Калифорнији, каже: „Комбинација инжењеринга, физике и примењене математике је изванредна... Уколико бисте инжењере или стручњаке за примењену математику замолили да осмисле начин за преношење воде од кљуна до уста птице, они се овога не би досетили.“

До каквог сте закључка дошли? Да ли је колибријев мајушни језик — са способношћу да брзо и ефикасно сакупља нектар — настао пуким случајем? Или је то дело Створитеља?

[Извор слике на 23. страни]

© Richard Mittleman/Gon2Foto/Alamy