Може ли се икоме веровати?

Сматрало се да је дошао до изузетних открића у области анестезиологије. Па ипак, више од десет година, почевши од 1996, овај уважени анестезиолог је у престижним медицинским часописима објављивао измишљене резултате истраживања.

„НЕ РАЗУМЕМ зашто би неко то урадио“, каже др Стивен Шафер, цитиран у часопису Anesthesiology News.

Шта би могло навести једног уваженог стручњака да обмањује друге људе? Размислите о четири могућа разлога.

● Похлепа. Др Џером Касирер, бивши уредник часописа The New England Journal of Medicine, изјавио је за New York Times следеће: „Када истраживачи имају обавезу према [фармацеутским] компанијама јер финансијски зависе од њих, склони су томе да измишљају резултате који иду у прилог тој компанији.“

● Успех по сваку цену. Сматра се да студенти на факултетима природних наука у Немачкој професорима дају на хиљаде евра као мито да би „стекли“ звање доктора, што је статусни симбол у тој земљи. Једно истраживање о коме је било речи у листу The New York Times открило је да су многи студенти који на путу до успеха заобилазе етичке принципе рекли да „намеравају да се држе високих моралних мерила“ али тек кад буду постигли успех.

● Недостатак добрих узора. Један професор цитиран у листу The New York Times рекао је за средњошколце: „Можда смо склони да кажемо да су изгубили компас у моралном погледу... Пре ће бити да им њихови учитељи и ментори, као ни остатак друштва, уопште нису помогли да изграде и усвоје јасна морална мерила.“

 ● Раскорак између речи и дела. Према једном истраживању којим је обухваћено скоро 30 000 средњошколаца, 98 процената њих је рекло да сматра да је неопходно бити поштен и искрен према другима. Па ипак, 80 процената ученика је признало да су лагали своје родитеље, а 64 процената је признало да су варали на неком писменом задатку у току претходне године.

Узвишена морална мерила

Као што се запажа у оквиру на овој страни, људи су изгледа створени тако да верују једни другима. Па ипак, Библија реално каже да је „човеково срце склоно злу од његове младости“ (Постанак 8:21). Како да се боримо против те склоности и одупремо се искушењу да будемо непоштени, што је данас толико распрострањено? Следећа библијска начела могу бити од помоћи:

● „Не смишљај никакво зло против ближњег свог док он спокојно живи код тебе“ (Пословице 3:29).

Љубав према ближњем подстиче нас да му чинимо добро, а не да злоупотребимо његово поверење. Слеђењем овог начела могло би се стати на крај разним видовима искоришћавања мотивисаног похлепом, као што је трговина фалсификованим лековима о којој је било речи на почетку ове серије чланака.

● „Истина ће вечно трајати, а лаж се брзо открије“ (Пословице 12:19, „Contemporary English Version“).

Данас многи сматрају да поштени људи лоше пролазе. Али размислите шта више вреди: тренутна корист или дугорочна добробит, укључујући и самопоштовање? Варајући на испитима неки ученик може убедити друге у своје знање или способности, али како ће проћи кад буде почео да ради?

● „Праведник живи беспрекорно. Срећни су синови његови после њега“ (Пословице 20:7).

Ако имате децу, дајте им добар пример тако што ’живите беспрекорно‘. Реците им како је вама користило то што сте били поштени. Већи су изгледи да ће деца бити поштена ако виде да њихови родитељи тако поступају (Пословице 22:6).

Да ли су ова библијска начела заиста применљива? Да ли данас има људи којима се може веровати?

[Истакнути текст на 4. страни]

Према листу Le Figaro, све више Француза „мисли да водеће личности — у политичким, привредним, друштвеним и културним круговима — нису честите, па не виде зашто би онда они морали да буду честити“

[Оквир на 5. страни]

СТВОРЕНИ ДА ВЕРУЈЕМО ДРУГИМА?

Михаел Косфелт, професор пословног управљања на Универзитету у Франкфурту, на основу експеримената које је вршио дошао је до закључка да је поверење „биолошки део људске природе“. Косфелт је открио да када постоји комуникација између две особе, у њиховом мозгу се ослобађа окситоцин, хормон који стимулише поверење. „То је заправо једна од одлика људске врсте“, каже Косфелт. „Када немамо поверења у друге, ми у неку руку губимо део људске природе.“