Пловидба преко самог врха света

У ПРОШЛОСТИ су морепловци сањали о томе да пронађу северни пролаз који би повезивао Атлантски и Тихи океан, али су се суочили с великим изазовом: арктички поморски пут био је окован ледом.

Ипак, постојао је добар разлог да се пронађе пречица преко северног пола. До 16. века, трговачки путеви до Оријента — који су пролазили око најјужнијих делова Африке и Јужне Америке — били су у власти Португала и Шпаније. Страни трговци су морали да пронађу северне путеве ако су желели да тргују са Истоком. Многи су покушали, укључујући и следеће:

Енглези. Сер Хју Вилоби и Ричард Чанселор предводили су прву енглеску експедицију 1553. Пошто су се њихови бродови раздвојили након једне олује, Вилоби је био принуђен да презими на пустој обали полуострва Кола на крајњем северу Русије. Неприпремљени за сурове услове, сви су умрли од хладноће. С друге стране, Чанселор је основао луку у Архангелску. Одатле је отпутовао у Москву на позив цара Ивана IV Васиљевича Грозног. Иако Чанселор није успео да пронађе пролаз до Азије, отворио је пут англо-руској трговини.

Холанђани. Вилем Баренц је 1594. први пут пловио ка Новој земљи. Међутим, на његовом трећем путовању 1596, док је обилазио око северног врха тог руског архипелага, брод је остао заробљен у леду и трајно оштећен. Након што је провела оштру зиму у склоништу направљеном од дрвета које је избацила вода, хранећи се месом поларног медведа, Баренцова посада се вратила у два мала чамца. Он није преживео то путовање.

Руси. Руски истраживачи су започели детаљно истраживање Сибира и далеког истока Русије. За само 60 година, од 1581. до 1641, обишли су подручје од Уралских планина до Тихог океана. Отприлике у исто време, Козаци су сибирским рекама пловили до Северног леденог океана. Они су Сибир сматрали делом Русије и  основали прве поморске путеве дуж североисточне обале Сибира. Руски бродови су 1648. пловили мореузом који је касније назван Берингов, по данском поморцу Витусу Берингу.

Даљња истраживања

Од 1733. до 1743, скоро хиљаду људи подељених у седам група под Беринговим вођством кренули су да истраже руску арктичку и пацифичку обалу. Бродови су више пута били заробљени у леду и многи морнари су умрли. Па ипак, успели су да направе карту готово целе арктичке обале. Прикупљени подаци — поморске карте, информације о дубини воде и стању леда — били су од непроцењиве вредности каснијим арктичким морепловцима.

На сва та путовања одлазило се у дрвеним бродовима. Али Берингова експедиција је показала да су таква пловила била апсолутно неадекватна за путовање Северним поморским путем. * Британски истраживач Џејмс Кук је 1778. дошао до истог закључка када је пловећи ка западу преко Беринговог мореуза наишао на лед који му је блокирао пут. Прошао је још један век пре него што је Нилс Адолф Ерик Норденшелд пореклом из Финске успео да се паробродом пробије кроз тај пролаз.

Вичност Руса

Након Октобарске револуције 1917, пловидба руским делом Арктика била је дозвољена само руским бродовима. Од 1930-их, Совјетски Савез је развио Северни поморски пут и изградио луке за потребе нових индустријских насеља. Тако је Русија постала највичнија у пловидби северним водама.

Током Хладног рата, Северни поморски пут је био затворен за стране бродове. Међутим, услед политичких реформи и преласка на тржишну економију, руске власти данас подстичу међународну пловидбу овим путем. Следећи пример показује које су предности.

Током лета 2009, два немачка теретна брода прошла су кроз Берингов мореуз и затим пловила ка западу дуж северне обале Азије и Европе у правцу Холандије водама у којима готово да није било леда. То је био први пут да су бродови стране поморске компаније путовали целим Североисточним пролазом. Тако су скратили пут за око 3 000 наутичких миља и десет дана. Компанија процењује да су захваљујући арктичкој пречици уштедели око 300 000 евра по броду.

Данас арктички ледници нестају великом брзином. Због тога су сваког лета огромна подручја на океану отворена за пловидбу. * Иако би даљње топљење ледника створило еколошки проблем, бродови би могли да избегну плићаке дуж руске обале и иду директним путем између Атлантског и Тихог океана — преко самог врха света.

[Фусноте]

 [Мапа на 15. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

ИСТРАЖИВАЧКА ПУТОВАЊА

Сер Хју Вилоби и Ричард Чанселор

Вилем Баренц

Витус Беринг

Нилс Адолф Ерик Норденшелд

Граница пловећих ледника

[Мапе]

СЕВЕРНИ ЛЕДЕНИ ОКЕАН

Северни пол

Стална граница пловећих ледника

Летња граница пловећих ледника

Зимска граница пловећих ледника

СЕВЕРНИ ПОЛАРНИК

ШВЕДСКА

ГРЕНЛАНД

КАНАДА

АЉАСКА

Берингов мореуз

РУСИЈА

СИБИР

УРАЛСКЕ ПЛАНИНЕ

Нова земља

Полуострво Кола

Архангелск

МОСКВА

[Слика на 16. страни]

Арктички ледници се топе великом брзином

[Извор слике на 14. страни]

Library and Archives Canada/Samuel Gurney Cresswell collection/C-016105