Поглед у свет

Од 95,2 милиона тона морских створења која се улове сваке године око 38,5 је непожељно. „Све док се 40 посто онога што се улови у мору сматра отпадом, популација риба се не може обновити“, каже Каролине Шахт, стручњак из ове области при Светској фондацији за очување природе (BERLINER MORGENPOST, НЕМАЧКА)

„Краве, овце и козе можда изгледају као недужне жртве људског апетита за месом, али... широм света подригивањем стоке емитује се 18 посто гасова [углавном метана] од укупне количине гасова који стварају ефекат стаклене баште — више него што ослободе сва превозна средства заједно“ (NEW SCIENTIST, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА)

Праисторијски суперлепак

Научници су у покрајини Квазулу-Натал у Јужноафричкој Републици пронашли суперлепак стар хиљадама година. „Лепак је... исто тако добар као онај који се може набавити у данашњим гвожђарама“, наводи се у новинама The Star из Јоханесбурга. Сматра се да су древни ловци користили тај лепак да би причврстили врх стреле или копља за дршку. Након што су покушали да копирају ову древну формулу — користећи црвени окер, животињску маст, гуму арабику и песак — и да постигну праву температуру како би се лепак осушио поред ватре, научници су осетили „још веће поштовање“ према овим људима из праисторијског доба.

Мање сна, више прехлада

„Људи који спавају мање од седам сати током ноћи имају скоро три пута веће шансе да ће зарадити прехладу од људи који у просеку спавају осам или више сати“, каже се у извештају Универзитета Карнеги Мелон у Питсбургу, у Пенсилванији (САД). А они који су будни „чак и само осам посто од укупног времена које проведу [лежећи] у кревету имају пет и по пута веће шансе“ да ће се разболети него они који спавају чврстим сном. „Иако је повезаност сна и имунолошког система увелико потврђена, ово је први доказ да чак и релативно мали поремећаји сна утичу на реакцију организма на вирусе прехладе“, каже Шелдон Коен, главни аутор овог истраживања. „То пружа још један разлог због чега би у свакодневним обавезама требало одвојити времена за читаву ноћ одмора.“

Обиље новог пољопривредног земљишта

„У свету има довољно места за производњу додатне хране за потребе растуће популације“, пише у часопису New Scientist. „И насупрот очекивањима, та храна би се највећим делом могла узгајати у Африци.“ У овом часопису се наводи извештај о процени стања у пољопривреди који су објавиле Организација за економску сарадњу и развој и Организација Уједињених нација за исхрану и пољопривреду. Према том извештају, површина земљишта која се у свету тренутно користи за пољопривреду могла би бити двоструко већа. „Више од половине тог додатног земљишта“, каже се у извештају, „налази се у Африци и Латинској Америци.“