Чезнемо да видимо крај патњи!
Кијеове патње су почеле када му је отац убијен јер су краве које је чувао одлутале у оближњу њиву кукуруза. Његову мајку и две сестре касније су погубили камбоџански Црвени Кмери. Потом је Кије стао на копнену мину која га је тешко ранила. Провео је 16 дана у џунгли чекајући да стигне помоћ. Морали су да му ампутирају ногу. „Више ми није било до живота“, каже он.
ВЕРОВАТНО сте и ви запазили да невоља не бира кога ће задесити. Природне катастрофе, болест, немоћ, насиље и друге недаће могу снаћи свакога, на било ком месту и у било које време. Хуманитарне организације неуморно раде да би спречиле или барем ублажиле људску патњу. Да ли је њихов труд уродио плодом?
Осмотримо један пример — битку против глади. Према новинама Toronto Star, многи људи су због природних катастрофа остали без крова над главом и хране. Међутим, у наставку се каже да „пораст насиља омета хуманитарне организације у настојањима да сузбију глад“.
Водећи стручњаци с подручја политичких, друштвених и медицинских наука чине све што је у њиховој моћи да ублаже патњу, али резултати су далеко испод очекиваних. Програми за стимулисање економског развоја нису отклонили сиромаштво. Вакцине, лекови и савремене хируршке методе не могу победити све болести. Полиција и мировне снаге беспомоћно гледају како тешки злочини не само што не престају већ узимају све више маха.
Због чега има толико патње? Да ли је Богу стало до оних који доживљавају недаће? Као што ћемо видети, милиони људи су у Светом писму пронашли утешне одговоре на ова питања.
