Алпски рог — кад дрво засвира

ВЕКОВИМА су становници швајцарских Алпа као вид комуникације користили један необичан инструмент. Реч је о алпском рогу. С обзиром да може бити и дупло дужи од висине оног ко га свира, можда бисте рекли да је у питању прилично гломазан вид комуникације. Па ипак, овај инструмент се може носити у руци. Неки се чак могу расклопити и спаковати у један фини кофер. Алпски рог се може јасно  чути чак и на удаљености од 10 километара по алпским пропланцима!

Израда алпског рога

Пошто се прави од планинске јеле, није никакво чудо што су швајцарски Алпи постојбина овог инструмента. Због тога што ова јела расте на оштрим планинским падинама као и због климе на том поднебљу, њено стабло је близу корена благо повијено.

Након што се изабере дебло, оно се пажљиво по дужини преполови и помоћу посебног длета издуби. Само овај корак може трајати и до 80 сати! Затим се дебло изнутра струже и шмиргла да би се изглачало. Након тога се половине лепе и стављају се гвоздени прстенови. Када се прстенови скину, инструмент се облаже тракама од брезине коре. Затим се ставља дрвена ножица на којој ће инструмент стајати кад се буде свирао. После тога, ставља се прикладан писак, а када се корпус украси сликама или рељефима све се премаже заштитним слојем лака.

Вишенаменски инструмент

Генерацијама су швајцарски пастири користили алпски рог да би својим породицама у долинама „поручили“ да је све у реду. Међутим, првенствено су га користили да окупе краве за мужу. Локални млекари су дуго сматрали да пријатан звук рога умирујуће делује на краве док се музу.

Током зимских дана, када су краве биле у шталама у долини, многи пастири су силазили у град и свирали своје инструменте за новац, што им је био додатни извор прихода. У неким ранијим приликама се користио и за позивање мушкараца у рат.

Како се свира?

На први поглед, свирати алпски рог може изгледати лако. На крају крајева, нема отвора за прсте, нема дирки нити вентила. Изазов лежи у регулисању протока ваздуха кроз рог да би се добио жељени тон.

Овај инструмент може произвести само 12 основних тонова. На њему се не могу одсвирати све мелодије, али постоје неке песме написане посебно за овај инструмент и вешти извођачи могу звучати као прави виртуози.

Чувени композитори су у своје оркестарске партитуре укључили звук алпског рога. Примера ради, Леополд Моцарт, отац Волфганга Амадеуса Моцарта, написао је своју Пасторалну симфонију за оркестар и corno pastoritio, једну врсту алпског рога. Комбинацијом фруле и рога, Брамс је у једној својој композицији дочарао звук алпског рога, а слично је урадио и Бетовен да би приказао пастирски живот у својој Пасторалној симфонији.

Алпски рог се први пут под тим називом помиње 1527. године у швајцарским записима, то јест у књизи о донацијама манастира Св. Урбана. После скоро 500 година, и данас се пријатан звук алпског рога може чути како се разлеже прелепим алпским долинама Швајцарске.

[Слика на 15. страни]

Алпски рог се може раставити и носити у руци