Да ли сте у опасности од интернет преваре?

Вилијам, пензионисани професор са Флориде, добио је један имејл за који је мислио да је од његовог интернет провајдера. У њему је писало да су подаци о његовом банковном рачуну нестали. Вилијам је попунио формулар који је био прикачен и послао имејл натраг. Није ни био свестан да је тако своје податке послао Шиви, криминалцу из Квинса, једног дела Њујорка. Следећег дана, Шива је искористио број Вилијамове кредитне картице да би на интернету купио штампач идентификационих картица помоћу ког би могао да направи још лажних докумената. Вилијам је примио један од 100 000 имејлова које је Шива послао. Они који су истраживали тај случај рекли су да је стотинак људи насамарено на овај начин.

Једна педесетшестогодишња жена из Квинсленда у Аустралији започела је везу преко интернета с једним човеком за кога је мислила да је инжењер из Велике Британије. Послала му је новац у износу од преко 32 000 евра да би на крају открила да се ради о двадесетседмогодишњем преваранту из Нигерије. *

НАЖАЛОСТ, интернет преваре су уобичајене. Consumer Reports, амерички часопис који разматра разне потрошачке теме, наводи следеће: „Штета коју претрпе корисници интернета мери се милијардама долара и то се наставља у несмањеним размерама. Број напада вирусима нарочито је порастао од прошле године, заразивши компјутере у 40 посто домаћинстава у Сједињеним Државама. Неки од њих су у више наврата имали проблема с таквим вирусима.“ Сваки десети рачунар у Србији заражен је неким вирусом — исход је истраживања које је спровела Бизнис софтвер алијанса — што сврстава Србију у сам врх заражености рачунара вирусима. Пре него што видите како се можете заштитити, осмотрите неке од многих начина на који криминалци поступају.

Како се све то дешава?

Многи преваранти остварују контакт са жртвама путем имејла. На пример, оно што је Вилијам добио јесте фишинг имејл. Попут мамца за рибе, такав имејл „мами“ примаоца да приложи своју лозинку, број кредитне  картице или информацију о банковном рачуну на веб-сајту који изгледа аутентично, али је у ствари фалсификован. Путем компјутерског програма који се зове имејл екстрактор преваранти могу доћи до ваше имејл адресе.

Неки од таквих фишинг имејлова могу вас „упецати“, а да не унесете никакав податак. Отварањем таквог имејла, можете убацити у свој компјутер шпијунски софтвер. Овакви програми бележе оно што ваш компјутер ради. У намери да украду вашу лозинку или ваше личне податке, неки од тих програма региструју које сте типке на тастатури притиснули. Други програми вас могу упутити на неки фалсификовани сајт. Да ли се икако можете заштитити?

Шта можете да урадите

Пазите на имејлове који садрже сумњиве линкове. Отварањем таквих линкова понекад можете убацити у свој компјутер програм познат као тројански коњ, то јест тројанац. Тај програм омогућује преварантима тајни пролаз у систем вашег компјутера, где могу узети неке ваше податке. Места која преваранти посећују како би дошли до драгоцених података и убацили шпијунске програме су: форуми, друштвене мреже, порнографски веб-сајтови и веб-сајтови који нуде софтвер чији је извор непознат. Такође, никада не одговарајте на имејлове у којима вам се обећава зарада која је превише добра да би била истинита.

Вероватно су вам се док сте били на интернету појављивале овакве поруке: „Ваш компјутер је у опасности! Да бисте заштитили ваш компјутер кликните овде!“ или „Бесплатни скринсејвери. Кликните овде“? Ако то урадите, можете активирати шпијунски софтвер!

Када тражите посао преко интернета, будите опрезни. Сајбер криминалци користе лажне веб-сајтове на које се морате регистровати, а тада вам узимају одређени новчани износ, па чак и податке о банковном рачуну.

Лопови су сада толико спретни да могу електронски приступити базама података компанија и финансијских институција и доћи до података. У јануару 2007. криминалци су упали у компјутерски систем једног ланца робних кућа у Сједињеним Државама и тако дошли до података милиона купаца, укључујући и информације с њихових кредитних картица. У Нигерији су криминалци упали у базе података неколико банака и украли милион и по личних идентификационих бројева (пин кодова) како би подигли новац с банкомата. Сада на интернету постоји црно тржиште где се назовислужбеници и хакери баве продајом података са украдених кредитних картица, па чак и продајом украдених идентитета.

[Фуснота]

[Оквир на 11. страни]

Фишинг имејл. такав имејл наводи примаоца да приложи своју лозинку, број кредитне картице или информације о банковном рачуну на веб-сајт који изгледа аутентично, а у ствари је фалсификован.

Шпијунски софтвер. Овакав програм бележи оно што ваш компјутер ради.

Тројански коњ. Програм који је осмишљен да пробије сигурност вашег компјутера, док наводно обавља неке безазлене функције.

 [Оквир/Слике на странама 12, 13]

Немојте постати жртва

ДА НЕ БИСТЕ ПОСТАЛИ ЖРТВА ПРЕВАРЕ, ПРЕДУЗМИТЕ СЛЕДЕЋЕ КОРАКЕ:

1. Водите рачуна о томе да је заштитни зид (firewall) на вашем компјутеру увек активан и да се оперативни систем, апликације и антивирус програм редовно ажурирају.

2. Редовно правите резервне копије својих података (back up) и чувајте их на сигурном.

3. Будите разборити. Немојте одмах веровати свему што видите на интернету. У Библији пише: „Лаковеран верује свакој речи, а паметан пази на кораке своје“ (Пословице 14:15).

4. Немојте бити похлепни (Лука 12:15). Чувајте се „бесплатних“ понуда и веб-сајтова на којима се продају производи по изузетно ниским ценама. Можда се ради о фишингу.

5. Чувајте се нежељених имејлова и инстант порука, нарочито ако садрже линкове или траже унос ваших личних података или потврду ваше лозинке (Пословице 11:15).

6. Изаберите лозинке које је тешко погодити. С времена на време промените лозинке које користите на интернету и немојте употребљавати исту лозинку за неколико налога.

 7. Податке о својој кредитној картици и банковном рачуну поверите само провереним и сигурним веб-сајтовима.

8. Пажљиво уносите интернет адресе, нарочито ако је у питању веб-сајт неке финансијске институције. Једна словна грешка вас може одвести на фалсификован веб-сајт.

9. Када уносите поверљиве податке, као што су они с кредитне картице, користите шифровани приступ и по завршетку се одјавите с веб-сајта.

10. Пажљиво и често прегледајте трансакције на кредитној картици и банковном извештају. Чим уочите неку трансакцију која вам није позната, што пре ступите у контакт с банком.

11. Ако користите бежичне конекције (Wi-Fi) које нису заштићене, будите опрезни јер лопови тако могу украсти неке податке и преусмерити вас на фалсификовани веб-сајт.

12. На питање „Да ли желите да сачувате лозинку?“ одговорите са „не“. Тројанци се могу домоћи ваше лозинке.