За пријатељство с Богом никад није касно

Испричао Олави Ј. Матила

„Да ли сте икада размишљали о томе да је могуће сазнати истину о Створитељу?“ Ово питање, које ми је поставио један Јеховин сведок, бацило ме је у дубоко размишљање. Тада сам имао више од 80 година. У свом животу упознао сам многе угледне људе, а међу њима и неке политичке вође. Међутим, да ли је било могуће да у својим позним годинама, када сам чуо поменуто питање, упознам Бога и постанем његов пријатељ?

РОЂЕН сам у октобру 1918, у граду Хивинке у Финској. Још као мали, обављао сам разне послове на фарми. Моја породица је држала краве, коње, кокошке и гуске. Научио сам да напорно радим и да будем поносан на своја достигнућа.

Док сам одрастао, родитељи су желели да стекнем високо образовање, те сам се након завршетка средње школе одселио од куће и отишао на факултет. Такође сам почео да се бавим атлетиком и тако сам се упознао с тадашњим председником Атлетског савеза Финске, Урхом Кеконеном. Нисам ни слутио да ће он постати фински премијер, а касније и председник, и да ће на тим положајима бити око 30 година. Штавише, нисам могао ни да замислим колики ће утицај он имати на мој живот.

Престиж и моћ

Године 1939, између Финске и Совјетског Савеза избио је сукоб. У новембру те године, позван сам у војску. У почетку сам обучавао резервисте, а касније сам био командант једног митраљеског вода. Рат се водио на граници између Финске и Совјетског Савеза, на подручју познатом као Карелија. У лето 1941, за време борби близу града Виборга, био сам озбиљно повређен шрапнелом и пребачен у једну војну болницу. Због тих рана повучен сам с фронта.

У септембру 1944. године, био сам отпуштен из војске након чега сам се вратио на факултет. Наставио сам да се бавим атлетиком као и пре. Три пута сам био државни шампион — двапут у штафетној трци и једном у трци с препонама. Осим тога, дипломирао сам технологију и економију.

У међувремену је Урхо Кеконен постао веома утицајна личност у политици. Године 1952, за време његовог мандата на месту премијера, понудио ми је посао дипломате у Кини. Тамо сам упознао неколико представника тамошње власти, укључујући и кинеског председника Мао Цедунга. Али најважнија особа коју сам тамо упознао била је Аники, једна прелепа млада жена, која је радила у Министарству спољних послова Републике Финске. Она је постала моја супруга 1956. године.

Наредне године, премештен сам у финску амбасаду у Аргентини. Током нашег боравка у тој земљи, добили смо два сина. Касније смо се у јануару 1960. вратили у Финску. Недуго затим, добили смо и ћеркицу.

 На највишим положајима власти

Иако до тада никада нисам био члан неке партије, у новембру 1963. председник Кеконен ми је понудио посао министра спољне трговине. Наредних 12 година, био сам на високим положајима у шест кабинета, а два пута сам био министар спољних послова. Тада сам чврсто веровао да човек својом довитљивошћу може решити светске проблеме. Али врло брзо сам схватио колико су људи незасити када је власт у питању. Својим очима сам видео какве последице по човека имају завист и неповерење (Проповедник 8:9).

Наравно, било је и многих који су се искрено трудили да остваре неки бољитак. Међутим, на крају чак ни вође с најбољим намерама нису успевале да остваре своје циљеве.

У лето 1975, представници 35 држава окупили су се у Хелсинкију како би присуствовали Конференцији о европској безбедности и сарадњи (КЕБС). У том периоду сам био министар спољних послова и блиски саветник председника Кеконена. Био сам задужен да организујем тај догађај и упознао сам све државнике који су ту присуствовали.

Моје дипломатске способности биле су у наредних неколико дана испитане до крајњих граница. Направити распоред седења који ће свакоме од њих одговарати био је само један од изазова. Па ипак, приметио сам да је та конференција, заједно са свим састанцима који су следили, допринела побољшању у погледу људских права и толерантнијим односима између велесила.

Постајем свестан својих духовних потреба

Године 1983. отишао сам у пензију, а потом смо се преселили у Француску, где је моја ћерка живела. А онда су почеле да нас сналазе несреће. У новембру 1994, Аники је сазнала да има рак дојке. Те исте године сам уложио инвестиције у нешто што се касније испоставило као непоштено. Целог живота сам напорно радио да би сачувао добро име, а онда само једна лоша процена и мој углед је био укаљан.

Више пута сам у животу наилазио на Јеховине сведоке. Иако сам ценио њихове посете и узимао њихове часописе, био сам веома заузет и нисам имао времена за духовне ствари. Године 2000. сам се бринуо о својој супрузи, која је и даље водила борбу са својом болешћу. Једног дана у септембру 2002, посетио ме је један Јеховин сведок. Поставио ми је питање поменуто на почетку овог чланка. Помислио сам: ’Да ли је заиста могуће сазнати истину о Богу?  Да ли је могуће постати његов пријатељ?‘ Пронашао сам своју Библију која је до тада само скупљала прашину и од тада сам са Сведоцима редовно разговарао на темељу Писма.

Моја драга жена је у јуну 2004. преминула, а ја сам остао сам. Наравно, деца су ми била права подршка. Међутим, и поред тога мучила су ме питања у вези с тим шта се дешава с нама након смрти. Та питања сам поставио двојици лутеранских свештеника. Они су само рекли: „Хм, то су тешка питања.“ Нисам био задовољан тим одговором. Све више сам постајао свестан својих духовних потреба.

Док сам проучавао Библију са Сведоцима, почео сам да схватам истину за којом сам толико трагао. На пример, у Библији стоји да је смрт стање несвесности, попут сна, и да мртви могу поново живети на земљи (Јован 11:25). Ово обећање ми је дало наду и утешило ме.

Убрзо сам прочитао целу Библију. Један од стихова којим сам се одушевио налази се у Михеју 6:8, где стоји: „Да ли Јехова, Бог твој, тражи од тебе ишта осим да поступаш праведно, да волиш доброту и да скромно ходиш са њим?“ Привукла ме је мудрост и једноставност ових речи. Оне такође говоре о томе да је Јехова Бог пун љубави и да је праведан.

Нада за будућност

Док сам сазнавао истину о Богу, моја вера и поуздање у њега су расли. Развијао сам право пријатељство са својим Створитељем. Импресионирале су ме његове речи записане у Исаији 55:11: „Тако ће се испунити и реч која излази из мојих уста. Неће се вратити к мени празна, него ће учинити оно што желим и извршиће оно због чега сам је послао.“ Бог је досад увек испуњавао своја обећања, и наставиће да то чини и у будућности! Он ће остварити оно што ниједна људска влада ни многе политичке конференције нису успели. На пример, у Псалму 46:9 за њега се каже: „Прекида ратове до краја земље.“

Присуствовање састанцима Јеховиних сведока много ми користи. Тамо имам прилику да видим шта је права хришћанска љубав која краси Исусове следбенике (Јован 13:35). Та љубав превазилази национализам, и не може се наћи у свету политике и трговине.

Највећа част

Сада имам преко 90 година и сматрам да је то што сам Јеховин сведок највећа част коју сам икада имао. Моје духовне потребе су у потпуности задовољене. Срећан сам што знам шта је сврха живота и шта је истина о Богу.

Такође, срећан сам што чак и у позним годинама могу учествовати у хришћанским активностима. Иако сам током живота упознао многе утицајне људе и носио многе велике одговорности, ништа се не може упоредити с том привилегијом да човек може упознати Створитеља, Јехову Бога, и постати његов пријатељ. Јако сам му захвалан и желим да му одајем хвалу што имам прилику да будем један од његових ’сарадника‘ (1. Коринћанима 3:9). За пријатељство са Створитељем, Јеховом Богом, никад није касно!

[Слика на 25. страни]

С председником Кеконеном и председником Сједињених Држава, Фордом, током конференције у Хелсинкију 1975.

[Слика на 25. страни]

С председником Кеконеном и совјетским лидером Брежњевим

[Слика на 26. страни]

Радо учествујем у хришћанским активностима

[Извори слика на 25. страни]

Доле лево: Ensio Ilmonen/Lehtikuva; доле десно: Esa Pyysalo/Lehtikuva