Арапски језик у свету учених

ПОКРЕНИ

Арапски језик у свету учених

ВЕКОВИМА је арапски био главни језик великих мислилаца. Почетком осмог века, интелектуалци са арапског говорног подручја су у разним градовима Блиског истока преводили и кориговали научне и филозофске списе који су настали још у време Птолемеја и Аристотела. Тако су сачували и кориговали дела мудраца древног доба.

Мултикултурални центар

У седмом и осмом веку, на Блиском истоку су се појавиле нове силе у виду две династије — прво Омајади, а затим Абасиди. Пошто су њихови поданици у Арабији, Египту, Ираку, Малој Азији, Палестини и Персији били под утицајем Грчке и Индије, нови владари су имали приступ богатој ризници знања. Абасиди су подигли нову престоницу, Багдад, која је постала прави мултикултурални центар. Тамо су се Арапи измешали с Берберима, Грцима, Индијцима, Јеврејима, Јерменима, Кинезима, Коптима, Персијанцима, Согдијанцима и Турцима, народима који су дошли из далеких крајева источно од реке Окс, сада познате као Аму Дарја, у средњој Азији. Удруженим снагама су истраживали научне теме и дебатовали о њима, комбинујући различита културна наслеђа.

Багдадски владари из династије Абасида подстицали су надарене мислиоце из свих крајева да дају свој допринос интелектуалном развитку царства. Тако су систематски сакупљане десетине хиљада књига из разних области, као што су алхемија, аритметика, геометрија, медицина, музика, физика и филозофија, а затим превођене на арапски.

Калиф Ал Мансур, који је владао од 754. до 775. године, послао је изасланике на византијски двор да донесу математичке списе на грчком. Калиф Ал Мамун (813–833) пошао је његовим стопама и пружио јак подстрек грчко-арапском преводилачком покрету који је трајао више од два века. Тако су до краја десетог века скори сви грчки филозофски и научни текстови доступни у то доба били преведени на арапски. Али арапски интелектуалци нису само преводили, већ су и сами дали свој допринос науци.

Свету у наслеђе

Многи арапски преводиоци били су тачни и изузетно брзи у свом послу. Зато неки историчари закључују да су се ти преводиоци сигурно разумели у оно што су преводили. Штавише, многима од њих су преведени текстови били одскочна даска за њихова истраживања.

Примера ради, лекар и преводилац Хунеин ибн Исхак ал Ибади (808–873), сиријачки хришћанин, значајно је допринео разумевању функционисања вида. На његове списе, који обухватају и тачне анатомске приказе ока, често су се позивали у офталмологији, и у арапском свету и у Европи. Филозоф и лекар Ибн Сина, на Западу познатији као Авицена (980–1037), написао је много књига о великом спектру тема, од етике и логике до медицине и метафизике. У свом чувеном делу Канон медицине, користио је медицинска сазнања доступна у то време, укључујући и идеје славних грчких мислилаца Галена и Аристотела. То дело је неких 400 година било признати медицински уџбеник.

Арапски истраживачи су усвојили експериментални научни метод, који представља основу развоја науке. То их је навело да поново прорачунају обим Земље и исправе географске податке које је изнео Птолемеј. „Нису се либили да преиспитају ни Аристотелове тврдње“, рекао је историчар Пол Лунде.

Напредак у сазнањима огледао се у изумима применљивим у пракси, као што је изградња вештачких језера, акведукта и воденичког точка, а неки од тих изума и дан-данас имају своју примену. Захваљујући радовима из области пољопривреде, ботанике и агрономије, пољопривредници су знали на каквом подручју успевају који усеви, и тако су поспешили продуктивност.

Године 805, калиф Харун ал Рашид је основао прву болницу у свом огромном царству. Недуго затим, у свим већим градовима унутар његових граница изграђена је болница.

Нови образовни центри

Многи градови арапског света су имали библиотеке и специјализоване образовне центре. У Багдаду је калиф Ал Мамун основао преводилачки и истраживачки институт под називом Бајт ал Хикма, што у преводу значи „Кућа мудрости“. Образовани људи који су тамо радили били су плаћени за свој рад. Каже се да је главна библиотека у Каиру имала више од милион књига. У међувремену, Кордоба, престоница Шпаније у време власти Омајада, имала је 70 библиотека, које су привлачиле интелектуалце и студенте из свих крајева арапског света. Преко више од двеста година, Кордоба је била водећи интелектуални центар.

У Персији су се грчка сазнања из математике испреплела са индијским. Индијски математичари су знали за позициони начин писања бројева који је укључивао и нулу. У том систему бележења бројева, појединачне цифре представљају различите вредности у зависности од свог положаја и позиције нуле. Стога, број 1 може имати вредност један, десет, сто и тако даље. Тај систем „није само некакво поједностављивање, већ је довео до развоја алгебре“, пише Пол Лунде. Арапски научници су направили и велике кораке напред у геометрији, тригонометрији и навигацији.

Златно доба арапске науке и математике било је сушта супротност интелектуалном мртвилу у другим деловима света. У средњем веку је уложен сличан труд у Европи, углавном у манастирима, да би се сачувала дела древних мислилаца. Али та постигнућа су била у сенци оних из арапског света. Међутим, већ у X веку ситуација је почела да се мења када су преводи арапских текстова почели стизати на Запад. С временом их је било све више и довели су до праве ренесансе науке у Европи.

Осврћући се на историју, видимо да заслуга за досадашња научна и друга сазнања не може припасти само једном народу или држави. Данашње развијене културе много тога дугују древним културама које су улагале много труда у истраживање и које су преиспитивале устаљена веровања и подстицале велике умове да се изразе.

[Мапа на 26. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

◼Простирање Омајада

◻Подручје владања Абасида

ШПАНИЈА

Кордоба

ВИЗАНТИЈА

Рим

Константинопољ

Окс

ПЕРСИЈА

Багдад

Јерусалим

Каиро

АРАБИЈА

[Слика на 27. страни]

Хунеин ибн Исхаков анатомски приказ ока

[Слика на 27. страни]

Страница из Авицениног „Канона медицине“

[Слика на 28. страни]

Арапски мислиоци у библиотеци у Басри, 1237. године

[Извор]

[Извори слика на 27. страни]

ПРОБУДИТЕ СЕ!