Пређи на садржај

Пређи на садржај

Друштвене мреже — у чему је драж?

Друштвене мреже — у чему је драж?

Друштвене мреже — у чему је драж?

КОЈЕ сте видове комуникације користили током протеклог месеца?

Директан разговор

Писма и разгледнице

Телефон

Имејл

СМС поруке

Инстант поруке

Видео четинг

Друштвене мреже

Никада раније није било толико опција за одржавање контаката, од којих свака има своје предности и недостатке. Осмотримо неколико њих.

ДИРЕКТАН РАЗГОВОР

Предност. Укључени су сви изрази лица, тон гласа и гестови.

Недостатак. Саговорници морају бити у исто време на истом месту.

ПИСМА И РАЗГЛЕДНИЦЕ

Предност. Леп знак пажње који има личну ноту.

Недостатак. Потребно је време да се напише и да стигне до примаоца.

ИМЕЈЛ

Предност. Брзо се саставља и шаље.

Недостатак. Често се не могу разазнати емоције и лако може погрешно да се схвати.

А онда, ту су и друштвене мреже, које неки сматрају најбољим начином да одржавате контакте. Постоје на стотине друштвених мрежа, а најпопуларнија — Фејсбук — има око 800 милиона чланова! „Да је којим случајем Фејсбук земља“, каже се у часопису Time, „био би трећа земља по броју становника, одмах иза Кине и Индије.“ Шта су друштвене мреже и зашто су постале тако популарне?

Друштвена мрежа је веб-сајт који својим корисницима омогућује да деле информације са одређеном групом пријатеља. „То је одличан начин да одржаваш контакте“, каже 21-годишња Џин. „Такође је супер јер други могу видети твоје слике с путовања или неких догађаја.“

А зашто једноставно не написати писмо? Неки би приговорили да узима доста времена и да кошта, с обзиром да се фотографије морају умножити. А шта рећи за телефон? Поново је реч о времену, посебно зато што морате звати особу по особу. Поред тога, неки не могу да разговарају онда када ви то можете. А како ствари стоје са имејлом? „Нико више не одговара на имејлове“, жали се 20-годишња Данијела, „а ако то и раде, некад недељама мораш чекати одговор. А код друштвених мрежа је другачије. Ја само ставим коментар о томе шта радим и моји пријатељи могу ставити коментаре шта они раде. Знамо шта се дешава чим се логујемо. Не може бити лакше.“

Међутим, друштвене мреже не служе само за ћаскање ради забаве. Примера ради, када се деси нека катастрофа — као што је земљотрес који је 11. марта 2011. погодио Јапан и изазвао разоран цунами — многи користе друштвене мреже да би сазнали како су њихови драги.

Погледајте шта је испричао Бенџамин који живи у Америци. „Након цунамија у Јапану телефонске линије су биле у прекиду. Једна колегиница ми је рекла да је послала имејл једној нашој заједничкој пријатељици која живи у Токију, али није било одговора. Истог часа сам узео мобилни, приступио интернету и отишао на њену страницу на друштвеној мрежи. Тамо сам одмах видео да је оставила кратку поруку да је добро и да ће се касније јавити с више детаља.“

Бенџамин даље каже: „Да бих ступио у контакт са онима који је познају, а нису били на некој друштвеној мрежи, морао сам сваком од њих слати имејлове. Требало ми је времена да пронађем њихове адресе и да пишем имејл сваком од њих. Неколико њих ми је одговорило за неколико дана. Једна особа ми је одговорила тек после две недеље! Они су с разних страна добијали толико пуно имејлова да им је било тешко да их прате. Друштвене мреже би дефинитивно уштеделе време. За само неколико минута, сви би били у току!“

Посве разумљиво, друштвене мреже имају своје предности. Али да ли постоје неке опасности? Ако постоје, о чему је реч и како их можемо избећи?

[Оквир/Слике на 5. страни]

КАКО ФУНКЦИОНИШЕ

1. Поставите поруку (статус поруку) на своју страницу.

2. Сви они који су на вашој листи пријатеља примају вашу поруку када се логују на своју страницу, а ви примате њихове поруке када се логујете на своју страницу.