Битка код Ајн Џалута — важан преокрет у историји света

СУРОВИ коњаници јурили су из Монголије, пустошећи градове чији становници нису хтели да се предају. У фебруару 1258, започели су жесток напад на Багдад и пробили његове зидине. Убијали су и пљачкали недељу дана. Цео исламски живаљ стрепео је од Монгола. *

Јануара 1260, како су Монголи ишли на запад, наишли су на Алепо, у Сирији, који је прошао исто као и Багдад. У марту су становници Дамаска отворили капије Монголима у знак предаје. Убрзо након тога, Монголи су заузели палестинске градове Неблус (у близини древног Сихема) и Газу.

Монголски поглавар Хулагу је од исламског владара Египта султана Сејфудина Кутуза захтевао да се преда. Хулагу је претио да ће Египат, у противном, сносити тешке последице. Египатска војска је имала 20 000 војника. Хулагуова војска је имала 15 пута више војника. „Муслиманском свету је претило истребљење“, каже професор Назер Ахмед, историчар ислама. Шта ће султан Кутуз урадити?

Кутуз и мамелуци

Кутуз је био мамелук, роб турског порекла. Мамелуци су били робови који су служили као војници у трупама ајубидских султана, чије је средиште власти било у Каиру. Међутим, 1250. ти робови су  збацили с власти своје господаре и завладали Египтом. Тако се Кутуз, некада и сам роб, домогао власти и постао султан 1259. Он је био вешт ратник који се није хтео тек тако предати. Шансе да ће победити Монголе, додуше, биле су веома слабе. А онда се одиграо низ догађаја који ће значајно утицати на читаву историју.

Хулагу је сазнао да је у далекој Монголији умро велики монголски кан Монгке. Претпостављајући да је тамо сада наступила борба за престо, Хулагу је повукао већину своје војске. Оставио је између 10 000 и 20 000 војника, што је, како је мислио, било сасвим довољно да доврши освајање Египта. Кутуз је увидео да је срећа сада на његовој страни. Ово је била једина шанса да победи освајача.

Између Египћана и Монгола нашао се још један непријатељ муслимана — крсташи, који су дошли у Палестину да Свету земљу учине хришћанском. Кутуз је од њих затражио безбедан пролаз и право да купи све што му треба за рат против Монгола у Палестини. Крсташи су се сложили. Кутуз им је, на крају крајева, био једина нада да се реше Монгола, од којих су стрепели исто колико и муслимани.

Тако је постављена сцена за одлучујући сукоб мамелука и Монгола.

Ајн Џалут у Палестини

Војске мамелука и Монгола сукобиле су се у септембру 1260. код Ајн Џалута у равници Ездрелон. Сматра се да се Ајн Џалут налазио недалеко од древног града Мегида. *

Историчар Рашид ал Дин каже да су мамелуци намамили Монголе у заседу код Мегида. Кутуз је већи део коњице сакрио у брда око долине и дао заповест  мањој групи војника да иду први и изазову напад Монгола. Монголи су мислили да је пред њима цела мамелучка војска, па су кренули у јуриш. Кутуз их је онда ухватио у замку. Наредио је резервним јединицама у заседи да крену у галоп и Монголе нападну с бока. Освајачи су доживели пораз.

Ово је био први пораз Монгола од кад су кренули да продиру на запад из Монголије, 43 године пре тога. Иако је било укључено релативно мало војника, битка код Ајн Џалута сматра се једном од најзначајнијих битака у историји. Захваљујући њеном исходу, муслимани су избегли истребљење, Монголима је нарушен углед непобедивих војника, а мамелуци су повратили изгубљену територију.

Након битке

Монголи су се више пута враћали на подручје Сирије и Палестине, али никада више нису могли да угрозе Египат. Хулагуови потомци су се настанили у Персији, прихватили ислам и с временом постали покровитељи исламске културе. Њихова територија постала је позната као персијски Илканат, односно подручје власти кана.

Кутуз није дуго уживао у победи. Убрзо су га његови ривали убили. Међу њима био је Бајбарс I, први султан поново уједињеног краљевства Египта и Сирије. Многи су сматрали да је он владар кога су мамелуци довели на власт. Његова нова држава, која је имала добру управу и која је била богата, трајала је два и по века, све до 1517. године.

Током тог периода од отприлике 250 година, мамелуци су протерали крсташе из Свете земље, подстицали трговину и производњу, утицали на развој уметности, градили болнице, џамије и школе. Под њиховом владавином, Египат је постао престижан центар исламског света.

Битка код Ајн Џалута није утицала само на Блиски исток. Она је одредила и правац развитка цивилизација на Западу. „Да су Монголи покорили Египат, можда би успели да, након Хулагуовог повратка, наставе свој продор према северној Африци и Гибралтарском мореузу“, каже се у часопису Saudi Aramco World. Пошто су у међувремену Монголи дошли до Пољске, с временом би покорили Европу.

„Да ли би у таквим околностима у Европи дошло до ренесансе?“, стоји у истом часопису. „Могуће је да би данашњи свет изгледао сасвим другачије.“

[Фусноте]

[Мапа на 12. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Дамаск

СИРИЈА

Тавор

Ездрелон

Ајн Џалут (близу Мегида)

Неблус (Сихем)

Јерусалим

Газа

ЕГИПАТ

[Слика на 12. страни]

Место где се некада налазио древни град Мегидо

[Слика на 13. страни]

Војске мамелука и Монгола сукобиле су се у септембру 1260. код Ајн Џалута, у Ездрелону

[Извор]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.

[Слика на 14. страни]

Остаци древног града Сихема и део савременог града Неблуса у позадини