Златно воће Јерменије

● Кајсија се већ неколико хиљада година узгаја у Азији и Европи. Древни Римљани су ово воће први пут видели у Јерменији и зато су га прозвали јерменском јабуком. Тако њен ботанички назив Prunus armeniaca указује на ту земљу.

Данас се у Јерменији узгаја око 50 врста кајсија. Оне рађају почев од средине јуна па све до краја августа. Плодно вулканско тло и обиље светлости пружају кајсијама које успевају у Јерменији посебну сласт, због чега их многи сматрају најукуснијима на свету.

Најзаступљеније врсте су величине шљиве, а њихове боје могу бити од светложуте до тамнонаранџасте. Њихова кожица је плишана, чврсте су, нису толико сочне и могу бити слатке, али и киселе.

Укрштањем кајсија и шљива, узгајивачи су добили „црну“ кајсију, која заправо није права кајсија. Она је тамнољубичасте, скоро црне боје — има кожицу с длачицама, а изнутра је жута.

Дрво кајсије цвета пре него што се на њему појаве листови. Цветови су миришљави и самооплодни, а изгледом подсећају на цветове брескви, шљива и трешања. Кајсија најбоље успева на поднебљима где су зиме хладне, а лета топла, јер јој је потребан хладнији период да би цветала и доносила плод. Стога је јерменска клима изузетно погодна за њихов раст.

Свеже кајсије су веома здраве. На пример, оне су богате бета-каротином и витамином Ц. Многима су добро познате суве кајсије. Оне се суше зато што су свеже кајсије нежне и не могу дуго трајати. Због тога су у неким деловима света оне познатије од свежих. Суве кајсије су такође хранљиве и добар су извор влакана и гвожђа. Поред тога, и свеже и суве кајсије користе се за прављење алкохолних пића, џема и воћног сока.

Штавише, од кајсијиног дрвета се праве предивне резбарије. Један пример је дудук, популаран дувачки инструмент у Јерменији. Широм Јеревана, главног града Јерменије, туристи могу у продавницама пронаћи прелепе ручно израђене сувенире од кајсијиног дрвета.

Ако живите у делу света у ком се могу наћи свеже кајсије, уживајте у њима! Нема сумње да вам се допада ово укусно златно воће.