Велики умови астрономије средњег века

ЉУДИ су одувек с дивљењем посматрали Сунце, Месец и звезде. Проучавајући положај и кретање тих небеских тела, човек је успео да рачуна дане, месеце и године.

Арапи су, као и многи други народи, проучавали ноћно небо. Златно доба науке на Блиском истоку почело је у IX веку наше ере, а астрономи са арапског говорног подручја сматрани су великим умовима астрономије. Њихова достигнућа одиграла су кључну улогу у развоју ове изузетне науке. Погледајмо како.

Пионири астрономије

Током VII и VIII века, ислам се ширио западно од Арабије, преко севера Африке, па  све до Шпаније и источно све до Авганистана. Основа за рад научника са овог огромног подручја била су научна сазнања Персијанаца и Грка, на која су умногоме утицали Вавилонци и Египћани.

У IX веку су на арапски преведени важни научни текстови, укључујући и дела грчког астронома Птолемеја. * Абасидска династија, чија се територија простирала од Авганистана све до Атлантског океана, набавила је из Индије санскритске текстове, који су садржавали читаво благо сазнања из математике, астрономије и других наука.

У исламском свету веома се ценило знање из астрономије. Зашто? Између осталог, због исламске религије. Муслимани верују да треба да буду окренути у правцу Меке када се моле, а астрономи са било које тачке на земљи могу да одреде где се налази Мека. До XIII века у неким џамијама служио је по један професионални астроном, такозвани мувакит, који је помагао верницима да се моле на начин који су сматрали исправним. Астрономи су захваљујући доступним подацима могли да одреде датуме верских празника и обичаја, на пример, период поста током месеца рамазана. Поред тога, помагали су и ходочасницима који су се упутили у Меку да одреде колико ће трајати њихово путовање и којим путем би било најбоље да иду.

Финансијска потпора владара

До почетка IX века, у Багдаду је астрономија била обавезан део образовања сваког изучаваоца. Калиф Ал Мамун је основао једну опсерваторију у том граду, а такође и једну близу Дамаска. Географи и математичари које је упослио анализирали су и упоређивали сазнања из персијске, индијске и грчке астрономије и утврђивали зашто постоје разлике међу њима. Опсерваторије * су такође биле подигнуте и у више других блискоисточних градова.

Научници који су радили у тим центрима постизали су изузетне резултате за своје време. Примера ради, већ 1031, Абу ал Рајан Ахмед ал Бируни рекао је да је могуће да планете имају елиптичне, а не кружне орбите.

Мерење обима Земље

Ширење ислама подбудило је интересовање за картографију и навигацију. Картографи су се трудили да буду веома прецизни у својим мерењима и често су и успевали у томе. Да би направио прецизну карту света на којој би биле и географске ширине, калиф Ал Мамун је послао два тима истраживача у Сиријску пустињу. Опремљени астролабима, штаповима и ужадима за мерење, тимови су се кретали у супротним смеровима све док нису запазили промену висине Северњаче за један степен. Они су израчунали да раздаљина коју су прешли одговара једном степену географске ширине и да та раздаљина износи тристашездесети део обима Земље. Израчунали су да је укупан обим Земље рачунат преко полова  37 369 километара, прилично близу тачног резултата који износи 40 008 километара.

Опсерваторије на Блиском истоку имале су импресивну и прецизну опрему — астролабе, квадранте, секстанте, сунчане сатове и друге инструменте који су се користили за проучавање и праћење небеских тела. Неки од ових инструмената били су огромни. Конструктори су сматрали да што је инструмент већи, то је прецизнији.

„Задужбина“ средњовековних астронома

Достигнућа ових великих умова средњег века заиста су изузетна. Систематски су пописивали и илустровали сазвежђа, именовали звезде, усавршавали календаре и таблице кретања небеских тела. У било које доба дана и ноћи могли су да одреде положај Сунца, Месеца и пет планета видљивих голим оком, што је било од непроцењиве важности за навигацију. Посматрајући положај небеских тела, умели су да одреде које је доба дана и воде календар.

Теорије које су астрономи са арапског говорног подручја развили да би објаснили планетарна кретања биле су надомак решења недоследности Птолемејевог модела свемира. Оно што им је недостајало јесте сазнање да се планете окрећу око Сунца, а не око Земље. Па ипак, они су направили таблице кретања звезда са невероватном тачношћу. Њихова открића су непроцењиво наслеђе наредним генерацијама астронома широм света.

[Фусноте]

 [Оквир/Слике на 19. страни]

ДРЕВНИ „ЏЕПНИ КОМПЈУТЕР“

Астролаб, претеча секстанта, назван је „најважнијом астрономском справом пре телескопа“. Средњовековни научници с Блиског истока користили су га да би одгонетнули доба дана и положај небеских тела.

Астролаб је био лепо урађен инструмент на чијој се сјајној металној плочи налазила урезана пројекција неба. Степени, а понекад и сати били су урезани на обод дебље металне основе на коју је била постављена та плоча. Астролаб би се користио тако што би се подигао у висину рамена, а помоћу покретног показивача (алхидаде) одређивала се висина неке звезде. Резултати су очитавани са скале, сличне оној на логаритмару.

Астролаб је био вишеструко користан инструмент. Помоћу њега било је могуће идентификовати звезде, одредити време изласка и заласка Сунца за било који дан, установити у ком правцу се налази Мека, мерити земљиште, рачунати висину објеката и пловити морем у жељеном правцу. Био је то прави „џепни компјутер“ свог доба.

[Слике]

Астролаб из XIII века

Астролаб-квадрант из XIV века

[Извори]

Астролаб: Erich Lessing/Art Resource, NY; астролаб-квадрант: © New York Public Library/Photo Researchers, Inc.

[Слика на 16. страни]

Илустрација из XVI века која приказује турске астрономе који користе методе арапских изучаваоца

[Слика на 17. страни]

Астрономи су водили евиденцију о планетарним кретањима у алманасима који су сакупљени у исламским земљама

[Слика на 18. страни]

Звездани глобус, 1285. н. е.

[Слика на 18. страни]

Странице из једног арапског манускрипта о сазвежђима, астронома Абдурахмана ал Суфија, отприлике 965. н. е.

[Извор слике на 17. страни]

Стране 16 и 17: Art Resource, NY

[Извори слика на 18. страни]

Манускрипт: By permission of the British Library; глобус: © The Bridgeman Art Library