Титаник — „најславнији брод у историји“

 10. АПРИЛ 1912: Титаник испловљава из Саутемптона у Енглеској и креће ка Њујорку.

 11. АПРИЛ: Након укрцавања путника у Шербуру у Француској и Квинстауну (сада познатом као Коб) у Ирској, Титаник упловљава у воде Атлантика.

 14. АПРИЛ: Око 23.40, Титаник удара у ледени брег.

15. АПРИЛ: У 2.20, Титаник тоне и тако односи око 1 500 живота.

КАКАВ је то био брод? Шта је довело до тога да потоне? Посета Алстерском музеју народне културе и транспорта („Ulster Folk and Transport Museum“) недалеко од Белфаста у Северној Ирској, помаже нам да дођемо до одговора на ова питања.

Титаник — зашто тако посебан?

Према речима Мајкла Макона, некадашњег кустоса поменутог музеја, Титаник је „најславнији брод у историји“. Али поред Титаника било је још великих бродова. Он је саграђен на бродоградилишту „Harland and Wolff“ у Белфасту, где су саграђена још два огромна брода. * Дугачак 269 метара и широк 28 метара, Титаник је био један од највећих бродова свог времена.

Компанија „White Star Line“ је пустила ове огромне бродове у саобраћај како би стекла превласт над северноатлантским поморским путевима који су доносили велики профит. Када је реч о брзини, бродови ове компаније нису могли да се пореде с бродовима компаније „Cunard Line“. Зато се „White Star Line“ окренуо конструисању већих и луксузнијих бродова, којима би привукао богате и познате личности.

Међутим, Титаник је имао капацитет и за једну другу сврху. „У периоду од 1900. до 1914, у Сједињене Државе је сваке године улазило скоро 900 000 имиграната“, каже Вилијам Блер, директор институције Национални музеји Северне Ирске. Компанијама за прекоокеански транспорт робе и путника највећи извор прихода био је превоз ових путника из Европе у Сједињене Државе, и требало је да и Титаник послужи тој сврси.

Трагедија

Капетан Титаника, Едвард Смит, био је свестан опасности коју представља лед на северу Атлантског океана, јер је и сам често на Олимпику пловио овим водама. Када је реч о Титанику, други бродови су слали неколико порука упозоравајући на ледене брегове. Међутим, неке поруке или нису озбиљно схваћене или изгледа нису ни примљене.

А онда је посада на осматрачницама Титаника уочила један ледени брег и дала упозорење. Али било је прекасно. Члан посаде који је био на дужности успео је да избегне директан судар, али је закачио ивицу леденог брега. То је оштетило труп брода и вода је продрла у више његових предњих преграда. Капетан Смит је убрзо сазнао да његовом броду прети крај. Слао је SOS поруке и поред тога наредио да се чамци за спасавање спусте.

Титаник је био опремљен са 16 чамаца за спасавање као и са додатна четири склопива чамца. Ти чамци су могли да приме око 1 170 особа. Али на броду је било око 2 200 путника и чланова посаде. Да ствар буде гора, многи чамци су се спустили пре него што су били пуни, а многи нису ни покушали да потраже оне који су скочили у воду. На крају је преживело само 705 особа!

Након трагедије

После трагедије на Титанику, поморске власти су донеле прописе који су повећали безбедност на мору. У складу с једним таквим прописом, сваки брод је морао имати довољно чамаца за спасавање за све на броду.

Људи су годинама веровали да је Титаник тако брзо потонуо због огромне пукотине која је настала када је закачио санту леда. Међутим, након што је 1985. откривен на дну океана, истраживачи су дошли до другачијег закључка, наиме, да је ледена вода ослабила челичну конструкцију брода и довела до тога да постане крта и да пуца. Мање од три сата након тог ударца, брод се преполовио и затим потонуо. Ова катастрофа постала је једна од највећих у историји наутике. *

[Фусноте]

[Мапа на 14. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Саутемптон

Шербур

Квинстаун (Коб)

АТЛАНТСКИ ОКЕАН

Место потонућа Титаника

Њујорк

[Слике на странама 12, 13]

Изградња „Титаника“

Пропелери „Титаника“

Радници напуштају бродоградилиште „Harland and Wolff“ у Белфасту

[Извори]

Стране 12 и 13: Испловљавање из Саутемптона, изградња брода и бродоградилиште: © National Museums Northern Ireland; пропелери: © The Bridgeman Art Library

[Слика на 14. страни]

Едвард Смит, капетан „Титаника“ (десно), заједно с главним бродским службеником Хербертом Макелројем

[Извор]

© Courtesy CSU Archive/age fotostock

[Извор слике на 15. страни]

© SZ Photo/Knorr & Hirth/Bridgeman Art Library