„Јао, какав нос!“

ТО ЈЕ уобичајена реакција некога ко први пут види мужјака дугорепог носоње. * Као што му и само име каже, он има велики обешен нос који код неких мужјака може нарасти и до 18 центиметара, што је отприлике једна четвртина његовог тела. Пошто му нос пада преко уста и браде, он га мора гурнути у страну када једе. Да ми имамо нос сличних пропорција, висио би нам скоро до пола груди!

Зашто има толики нос? * Има разних теорија. Можда се преко носа ослобађа вишка телесне топлоте или му он служи као резонатор, то јест даје јачину његовом гласу. Може бити и да служи као упозорење другим мужјацима. Нос доминантног мужјака се повећа и поцрвени када се он наљути или узбуди. Још једна могућност је да нос игра улогу у привлачењу женки, којима срце заигра кад га виде! Али највероватније нос овог мајмуна има више функција, а неке од њих су нам мало или нимало познате.

Округласти трбушчићи

И мужјаци и женке дугорепих носоња имају изражен стомак. Заправо, њихов желудац може тежити и до четвртине њихове укупне тежине. Тако и мужјаци и женке изгледају као да су вечито трудни! Зашто имају такав стомак?

Ови мајмуни имају желудац сличан крављем и у њему се налази кашаста смеса биљака и бактерија. Бактерије изазивају  ферментацију хране и разлажу целулозу, као и неке биљне токсине који би за друге животиње били смртоносни. Захваљујући њиховом изузетном систему органа за варење, одговара им храна коју примати који имају другачији желудац не би могли јести. Ту спадају лишће, воће без шећера, семенке махунарки, палми и других биљака.

Додуше, њихов систем за варење има једну слабу страну. Наиме, морају избегавати слатко воће јер брзо ферментира. Од слатког воћа би им се стомак толико надуо да би чак можда умрли у боловима.

Због тога што им је исхрана богата целулозом и имају сложен желудац, овим мајмунима треба доста времена да сваре оно што су појели. Зато, после обилног доручка имају прилично дугу сијесту и понекад поново једу тек након више сати.

Друштвене животиње

Било да једу или се одмарају, дугорепе носоње су ретко кад сами. Доминантни мужјаци главни су у „харемима“ у којима има до осам женки заједно с њиховим потомством. Када мушки младунци одрасту и могу да се брину о себи, истерају их из групе. Они се затим удружују с другим мужјацима, формирајући групе које такође имају једног или два већа мужјака. Обичном посматрачу овакве групе могу изгледати као хареми.

У друштвеном животу ових мајмуна догађа се нешто необично — „хареми“ се често помешају, нарочито када се увече окупе код реке. У тим приликама, мужјак почне да се размеће својом снагом ако осети да је неки други мужјак бацио око на његове женке. Тада „власник харема“, који може тежити и до 20 килограма, стане на све четири ноге, нагне се напред и широм отворених уста буљи у свог ривала. У књизи Proboscis Monkeys of Borneo стоји: „Ако тиме не постигне оно што жели, мужјак се изненада и нагло вине међу дрвеће и, често уз гласан урлик, скаче с једне на другу суву грану које онда гласно пуцају. Све то доприноси његовом гласном наступу.“ Понекад дође и до туче, али то је ретко.

„Не само што дугорепе носоње необично изгледају већ и производе најбизарније звуке“, каже се у истој књизи. Они грокћу, гачу, урличу и вриште, нарочито увече, када се окупе код реке. Ова бука, која личи на раштимовани оркестар, не смета мајкама које хране и дотерују своје младунце плавичастих лица. А онда, пре него што се сумрак спусти над шумом, мајмуни се удобно сместе обично на високо дрвеће поред реке и на њима преспавају.

Мајмуни с пловним кожицама?

Поред носа, ове мајмуне краси још једна чудноватост — пловне кожице међу  прстима. Захваљујући њима, не само што добро пливају већ се и без проблема крећу по блатњавим мангровим шумама. Наравно, при помисли на тропске мангрове шуме, одмах се сетимо крокодила. Има много крокодила у природном станишту ових мајмуна. Како онда успевају да им умакну?

Једна од њихових стратегија је да тихо склизну у реку и један иза другог пливају у „псећем стилу“ тако да се вода скоро и не заталаса. А када је речни ток ужи, примећено је да користе једну другу стратегију. Попну се високо на дрво, скоче из залета с неке гране отприлике с 9 метара висине и пљусну стомаком у воду, а онда преосталу деоницу реке препливају што брже могу. Чак и мајке с младунцима користе ову тактику. Понекад се читава „ескадрила“ баци у воду и сви лудачки веслају до друге обале. Међутим, њихов највећи непријатељ није крокодил.

Угрожена врста

Дугорепе носоње се налазе на списку угрожених врста и у њиховом природном станишту их има само неколико хиљада, а тај број наставља да опада — углавном због људских делатности. Између осталог, ту су пожари, сече шума, неконтролисани туризам и крчење шума ради сађења плантажа уљаних палми. Још један фактор је лов. Неки људи убијају ову врсту мајмуна само ради рекреације. Други их убијају због хране или да би их користили у традиционалној медицини. Ове животиње су нарочито рањиве јер су лако уочљиве док спавају на дрвећу поред река. И заиста, у једној области у коју су ловци често долазили глисерима, број ових мајмуна опао је за 50 процената у периоду од пет година.

Борци за заштиту животне средине покушавају да јавности скрену пажњу на тужну судбину дугорепог носоње, који је законом заштићен на Борнеу. Али да ли ће то уродити плодом? Време ће показати. Каква би трагедија била да ово створење, које је жива карикатура, буде истребљено из свог природног станишта. Штавише, овај мајмун тешко подноси заточеништво.

Дугорепи носоња је, наравно, само једно од многих створења чија будућност не изгледа тако светло. Безброј других врста већ је ишчезло. Али није све тако црно јер Јехова Бог намерава да преузме ствари у своје руке, уклони зле и научи свој народ како да на прави начин управља својим великим домом — нашом планетом (Пословице 2:21, 22). Он је обећао: „Зло се више неће чинити нити ће се пустошити на свој светој гори мојој, јер ће земља бити пуна знања о Јехови као што је море пуно воде“ (Исаија 11:9).

[Фусноте]

[Слика на 12. страни]

Дугорепе носоње имају велики нос и изражен стомак

[Извор]

© Peter Lilja/age fotostock

[Слика на 13. страни]

Мужјаку нос пада преко уста. Мора га гурнути у страну када једе

[Извор]

© Juniors Bildarchiv/Alamy

[Слика на 14. страни]

Било да једу или се одмарају, дугорепе носоње су ретко кад сами

[Извор]

© Peter Lilja/age fotostock