Библија — књига тачних пророчанстава, 1. део

„Од тебе ћу начинити велик народ“

У овој серији од осам чланака говори се о једном изузетном обележју Библије — њеним пророчанствима. Ови чланци ће нам помоћи да добијемо одговоре на следећа питања: Да ли су библијска пророчанства само дело неких умних људи или су живи доказ да потичу од Бога? Позивамо вас да одвагнете чињенице.

СУМЊА и скептицизам су обележја данашњег света и утичу и на то како неки гледају на Библију. Нажалост, многи никад нису одвојили време да је отвореног ума испитају. Своје мишљење у великој мери темеље на оном што су чули. Надамо се да то није случај с вама. Зато вас молимо да нам се придружите у путовању кроз време, које ће нам помоћи да увидимо неке чињенице које потврђују тачност Библије.

На нашем путовању прво ћемо се упознати с човеком кога поштују и хришћани и припадници јудаизма, као и муслимани. Он је био Јеврејин и живео је од 2018. до 1843. пре н. е. Звао се Аврахам. *

Он се налазио у центру пажње неких најранијих пророчанстава из Библије — пророчанстава која укључују и нас данас. (Видети оквир  „Благослов за све народе“.) Према првој библијској књизи која се зове Постанак, та пророчанства се односе на следеће три ствари: (1) Аврахамови потомци постаће велик народ. (2) Пре него што то постану, биће робови у туђини. (3) Биће ослобођени и заузеће хананску земљу. Осмотримо детаљније ова пророчанства.

Три изузетна пророчанства

1. пророчанство: „Од тебе ћу начинити велик народ.“ (Постанак 12:2)

Испуњење. Аврахамови потомци преко Исака и Јакова, који је такође познат и као Израел, постали су древни народ — самостална држава са својим краљевима.

Шта историја показује

● Библија детаљно говори о Аврахамовој породичној лози, у коју спадају и потомци преко Исака, Јакова и Јаковљевих 12 синова. У тај родослов убројани су и многи краљеви који су владали у Израелу или  Јуди. Седамнаест њих помињу се независно и у изворима ван Библије, што потврђује библијски запис да ће од Аврахамових потомака преко Исака и Јакова настати народ. *

2. пророчанство: „Знај да ће твоји [Аврахамови] потомци сигурно бити странци у туђој земљи, и мораће да служе другима [...] Они ће се у четвртом нараштају вратити овамо.“ (Постанак 15:13, 16)

Испуњење. Због велике глади која је наступила у Ханану, четири нараштаја Аврахамових потомака живела су у Египту, прво као дошљаци, а касније као робови који су морали правити цигле од блата и сламе. Узимајући у обзир само потомке преко Аврахамовог праунука Левија, који се са својим остарелим оцем настанио у Египту, та четири нараштаја су: (1) Левије, (2) његов син Кат, (3) унук Амрам и (4) праунук Мојсије (Излазак 6:16, 18, 20). Године 1513. пре н. е., Мојсије је извео Израелце из Египта. (Видети  хронологију приказану доле и оквир  „Прецизно указивање на време“.)

Шта историја показује

● Према Џејмсу Хофмајеру, професору Старог завета и блискоисточне археологије, и древни египатски записи и археолошке ископине показују да је Семитима (као што су древни Јевреји) било дозвољено да током велике глади уђу у Египат са својом стоком. Али да ли су они тамо постали робови који су морали правити цигле?

● Иако се у египатским записима не помињу конкретно Израелци, слике у египатским гробницама и свици потврђују да су  Египћани користили дошљаке да им праве цигле од блата и сламе. Египатски записи потврђују Библију и кад помињу надзорнике који су бележили колико се дневно морало произвести цигала (Излазак 5:14, 19). „Египатски записи“, наводи Хофмајер, „потврђују да су дошљаци били приморани на ропски рад [...] током времена робовања Израелаца. То наводи на закључак да улазак древних Израелаца у Египат [...] током велике глади и то што су касније постали робови има историјску позадину.“

3. пророчанство: „Твом потомству [...] даћу [...] целу хананску земљу.“ (Постанак 17:8)

Испуњење. Мојсије је извео израелски народ из Египта, али га је Исус Навин повео у освајање хананске земље 1473. пре н. е.

Шта историја показује

● Иако археолози не могу да се увек сложе око датума, „једно је сигурно: Израелци  су ушли у Ханан и ту се настанили“, пише К. Кичен, пензионисани професор египтологије.

● У Библији стоји да је Исус Навин ’спалио ватром Асор [ханански град]‘ (Исус Навин 11:10, 11). У ископинама тог града, археолози су пронашли три хананска храма која су била потпуно уништена. Такође су пронашли и доказе да је град спаљен негде у периоду од 1400. до 1499. пре н. е. Те чињенице слажу се с Библијом.

● Још један занимљив ханански град је Гаваон, који је скоро 10 километара од Јерусалима. Археолози су утврдили о ком се граду ради када су нашли око 30 ручки од ћупова с натписом тог града. Древни Гаваоњани су, за разлику од становника Асора, склопили мир са Исусом Навином. Он им је онда дао задужење да доносе воду (Исус Навин 9:3-7, 23). Зашто баш то задужење? Стихови из 2. Самуилове 2:13 и Јеремије 41:12 показују да је Гаваон био богат изворима вода. Тај библијски податак подупиру и чињенице из књиге о историјском контексту Библије, у којој стоји: „Најупечатљивије обележје Гаваона је обиље воде: у граду је био један велики извор и седам мањих извора“ (Archaeological Study Bible, New International Version).

● Историјске чињенице потврђују да су многе личности које се помињу у Библији заиста постојале. Ту се, као што смо раније поменули, налази и 17 краљева који су потекли од Аврахама и који су владали у Израелу или Јуди. Међу њима су Ахав, Ахаз, Давид, Језекија, Манасија и Озија. Сасвим је јасно да помињање ових краљевских династија снажно сведочи о томе да је народ, који се звао Израел, ушао у Ханан и освојио га.

● Године 1896. н. е., откривена је Мернептахова стела у египатском граду Теби. На том рељефном запису налази се опис војног похода на Ханан око 1210. пре н. е. Овај споменик је прво указивање на Израел ван Библије, а то је још један доказ да је та нација постојала.

Важност детаља

Као што смо видели, Библија обилује конкретним детаљима о људима, местима и догађајима. То нам помаже да испитамо Библију у светлу ванбиблијских извора и да се тако уверимо у тачност испуњења њених пророчанстава. Чињенице показују да су се Божја обећања која су се односила на Аврахама и његово потомство испунила — од његових потомака је настао народ, они су били робови у Египту и касније су освојили хананску земљу. Све нас то можда подсећа на речи апостола Петра, који је понизно признао: „Пророчанство никада није било изречено људском вољом, него су људи говорили речи које су долазиле од Бога, како их је свети дух водио“ (2. Петрова 1:21).

Вековима након што су Израелци освојили Ханан, тај народ је доживео драматичан преокрет што је такође било проречено у Библији, као што ћемо видети у наредном издању.

[Фусноте]

[Оквир на 17. страни]

БЛАГОСЛОВ ЗА СВЕ НАРОДЕ

  Бог је обећао да ће „сви народи“ на земљи бити благословљени преко Аврахамовог потомства (Постанак 22:18). Најважнији разлог због чега је Бог од Аврахамових потомака формирао народ јесте да би из тог народа изашао Месија, који ће дати свој живот за све људе. * Тако се обећање које је Бог дао Аврахаму односи и на вас! У Јовану 3:16 стоји: „Бог је толико волео свет да је дао свог јединорођеног Сина, да нико ко исказује веру у њега не буде уништен, него да има вечни живот.“

[Фуснота]

[Оквир на 17. страни]

ПРЕЦИЗНО УКАЗИВАЊЕ НА ВРЕМЕ

  Важно је поменути колико је Библија прецизна у погледу указивања на време и датуме. Следи један пример. У 1. Краљевима 6:1 читамо о времену када је краљ Соломон почео да гради храм у Јерусалиму: „Четиристо осамдесете године [479 пуних година] након изласка Израелових синова из египатске земље, четврте године свог краљевања над Израелом, месеца зифа, а то је други месец, Соломон је почео да гради дом Јехови.“

Према библијској хронологији, четврта година Соломоновог владања била би 1034. пре н. е. Када од те године рачунамо 479 пуних година долазимо до 1513. пре н. е., а то је година изласка Израелаца из Египта.

[Оквир на 18. страни]

АВРАХАМ — ИСТОРИЈСКА ЛИЧНОСТ

● На глиненим плочицама с почетка другог миленијума пре н. е. наводе се градови који носе имена Аврахамових рођака. То су следећи градови: Фалек, Серух, Нахор, Тара и Харан (Постанак 11:17-32).

● У Постанку 11:31 стоји да су Аврахам и његова породица емигрирали из Ура Халдејског. Рушевине овог града откривене су на југоистоку Ирака. Библија такође помиње да је Аврахамов отац Тара умро у Харану, граду који се сада вероватно налази на подручју Турске, а да је Аврахамова жена Сара преминула у Хеврону (сада познатом као Хеброн), граду који је један од најстаријих још увек насељених градова на Блиском истоку (Постанак 11:32; 23:2).

[Оквир/Слика на странама 16, 17]

(За комплетан текст, види публикацију)

ХРОНОЛОГИЈА АВРАХАМОВОГ ПОТОМСТВА И ЕГЗОДУС ИЗРАЕЛАЦА

 (пре н. е.)

1843. Аврахам умире

Четири генерације

Аврахамових потомака

Левије

1728. Јаков се с породицом

сели у Египат

1711. Јаков умире Кат

1657. Јосиф умире Амрам

1593. Рађа се Мојсије Мојсије

1513. Мојсије изводи

Израелце из Египта

1473. Мојсије умире.

Исус Навин уводи

Израелце у

хананску земљу

Време судија

1117. Самуило поставља

Саула за првог

израелског краља

1107. Рађа се Давид

1070. Давид постаје

краљ Израела

1034. Соломон започиње

изградњу храма

[Слика]

Ова победничка стела, на којој стоји натпис „Давидов дом“, један је од извора који указују на краљеве који су потицали из Аврахамове лозе и који су владали у Израелу или Јуди

[Извор]

© Israel Museum, Jerusalem/The Bridgeman Art Library International