Батик — популарна индонежанска тканина

БАТИК је у употреби већ вековима, али није изгубио популарност. Носи се на отменим пријемима, али и на локалним пијацама. Прелеп је, живописан и веома разноврстан. Али шта је батик? Како се прави? Одакле потиче? Како се данас користи?

Батик је посебна техника осликавања тканине помоћу постојаних боја. Ова тканина је постала саставни део индонежанског живота и културе. Сличне тканине су популарне широм света.

Боја и восак у дуету

Батик се прави тако што се помоћу бакарне писаљке у којој је течни восак по платну цртају шаре. Када се восак осуши, тканина се боји. Делови који су пређени воском остају необојени. Процес се обично понавља више пута, са различитим бојама, те тако настају живописне шаре.

Средином 19. века, восак се наносио бакарним печатима. Овај метод је био бржи и помоћу њега су се могли правити истоветни комади тканине. У 20. веку, батик је почео да се израђује машински тако што се тканина осликавала помоћу сито-штампе. Иако машински начин производње батика преовладава на данашњем тржишту, још увек се може наћи и ручно рађен батик.

Батик се углавном прави од памука или свиле. Природне боје се добијају од лишћа, стабла и коре дрвета, зачинског биља, а користе се и вештачке боје. За осликавање шара, пре воска користили су се биљни лепак, животињска маст, па чак и блато. Данас се најчешће употребљава вештачки восак. Па ипак, користи се и комбинација пчелињег воска и парафина.

Древан, а тако савремен

Нико не зна тачно када је батик прво направљен и где. У Кини су пронађени неки комади батика из 6. века н. е. Још увек је нејасно када је та техника заживела у Индонезији, али све указује на то да је до 17. века Индонезија увозила и извозила ову тканину.

Недавних деценија, батик је стекао већу популарност и постао је један од симбола националног идентитета Индонезије. С обзиром на дуго присуство у тој земљи и његов утицај на тамошњу културу, батик је 2009. године придодат Унесковој листи нематеријалне културне баштине.

Ношење батика

Постоје и неки традиционални начини ношења, везивања и прављења батика који су под утицајем локалних веровања и сујеверја. У многим покрајинама Индонезије, батик има карактеристичне боје и мотиве. На пример, на северу приморја Јаве он је живописних боја с мотивима цвећа, птица и других животиња. Међутим, батик из централне Јаве обично има мање нијанси, а мотиви су често геометријски облици. Евидентирано је око 3 000 батик шара.

 Један традиционални одевни предмет је селенданг. У питању је марама или парче тканине које се носи преко рамена. У њему жене често носе мало дете или ствари које купе на пијаци. Али марама се такође користи и за главу приликом неког врелог дана.

Мушкарци традиционално носе икет кепалу. Ради се о четвртастом парчету батика који се веже на глави као турбан. Обично се носи приликом свечаних церемонија.

Још један популаран начин ношења батика је саронг. Реч је о правоугаоном парчету тканине који се носи око тела. Понекад се то парче материјала сашије уздуж, те изгледа попут дугачке сукње која се причврсти око струка. Саронг носе и мушкарци и жене.

Батик одговара готово сваком стилу одевања, било да су у питању обичне панталоне или свечане хаљине. Осим тога, ова тканина се користи за сликање, за израду таписерија, столњака, прекривача за кревете и других ствари. Туристи који се шетају индонежанским пијацама могу пронаћи торбе, сандале, абажуре, па чак и футроле за лаптоп с батик шарама. Избор је бесконачан, што се и очекује од тако лепог материјала.

[Слика на 23. страни]

Мала бакарна писаљка у којој је течни восак користи се за ручно осликавање тканине

[Слика на 23. страни]

Тканина на којој су шаре од воска више пута се умаче у боју

[Слике на 23. страни]

Ношење батика

1. Селенданг

2. Икет кепала

3. Саронг