Библија — књига тачних пророчанстава, 2. део

Изађите из Вавилона!

У овој серији од осам чланака говори се о једном изузетном обележју Библије — њеним пророчанствима. Ови чланци ће нам помоћи да добијемо одговоре на следећа питања: Да ли су библијска пророчанства само дело неких умних људи или су живи доказ да потичу од Бога? Позивамо вас да одвагнете чињенице.

У ПРОШЛОМ чланку из ове серије обрадили смо три библијска пророчанства која су се односила на Аврахамово потомство. Осмотрили смо доказе који показују да је Бог испунио своја обећања преко древног израелског народа. Тај народ је потекао од Аврахама.

Древни Вавилонци су још један народ који је имао важну улогу у библијској историји, посебно у седмом веку пре н. е. Погледајмо три пророчанства која се односе на ово краљевство, и нека нам то помогне да донесемо исправан закључак о надахнућу Библије.

Пророк Мојсије је упозорио древни Израел: „Ако заборавиш Јехову, свог Бога, и ако пођеш за другим боговима и почнеш да им служиш и да им се клањаш,  данас вас упозоравам да ћете сигурно пропасти“ (Поновљени закони 8:19; 11:16, 17). Па ипак, Израелци су се увек изнова бунили против Бога тако што су обожавали идоле (1. Краљевима 14:22-24).

С временом је тај тврдоглави народ до крајњих граница искушао Божје стрпљење, па је Бог дозволио да падну у руке Вавилонцима. Под краљем Навуходоносором (Набукодоносором), вавилонске снаге су кренуле на Израел и опколиле Јерусалим. Да ли је та опсада била значајна? Погледајмо шта је пророк Јеремија написао скоро 20 година пре него што се то десило (Јеремија 25:1).

1. пророчанство: „Зато што [ви Израелци] нисте послушали моје [Божје] речи [...] послаћу по Навуходоносора, краља Вавилона [...] и довешћу их [Вавилонце] на ову земљу, на њене становнике и на све ове околне народе [...] Сва ова земља претвориће се у пустош, страшан призор, и ти народи служиће краљу Вавилона седамдесет година.“ (Јеремија 25:8-11)

Испуњење. Након дуготрајне опсаде, Навуходоносор је 607. пре н. е. разорио Јерусалим. Такође је освојио и друге јудејске градове, укључујући и Лахис и Азику (Јеремија 34:6, 7). Прогнао је већину преживелих у Вавилон, где су били заточени 70 година.

Шта историја показује

● У Библији се каже да је у време опсаде Јерусалима краљ Вавилона био Навуходоносор. Археолошка истраживања такође показују да је он постојао. На једној камеји од оникса, која је део једне изложбе у Фиренци, стоји натпис који између осталог гласи овако: „У част Меродаха, свог господара, Навуходоносор, краљ Вавилона, дао да се направи за његова живота.“ Навуходоносор је владао од 624. до 582. пре н. е.

● У једној књизи о Библији и археологији каже се да су ископавања и истраживања вршена у Лахису открила следеће: „Освајање је било толико страшно, а ватра која је прогутала град [Лахис] толико жестока да се кречњак на грађевинама претворио у креч“ (The Bible and Archaeology).

2. пророчанство: „Кад се наврши седамдесет година у Вавилону, погледаћу [ја, Јехова] на вас и испунићу вам своју добру реч, и вратићу вас на ово место [у Јуду].“ (Јеремија 29:10)

 Испуњење. Када је истекло 70 година изгнанства, од 607. до 537. пре н. е., персијски краљ Кир пустио је Јевреје и дозволио им да се врате у своју домовину и обнове храм у Јерусалиму (Јездра 1:2-4).

Шта историја показује

● Да ли су Израелци заиста били 70 година изгнаници у Вавилону, као што је то Библија прорекла? Запазите шта је рекао чувени израелски археолог, Јефрем Стерн: „Од 604. пре н. е. до 538. пре н. е. нема ама баш никаквих доказа да је неко живео [у Израелу]. За све то време, ниједан град који су уништили Вавилонци није био поново насељен.“ Тај период у ком нема назнака да је освојено подручје било насељено готово се поклапа са изгнанством Израелаца у Вавилон, од 607. до 537. пре н. е. (2. Летописа 36:20, 21).

● Древни народи Месопотамије писали су на таблицама од меке глине. Један глинени цилиндар, познат као Киров цилиндар, потиче из отприлике 539. пре н. е., када је персијски краљ Кир поразио вавилонско царство. На том цилиндру стоје речи: „Ја сам Кир [...] краљ Вавилона [...] Вратио сам [неким претходно споменутим] светим градовима с друге стране Тигра, чија су светилишта дуго лежала у рушевинама, њихове ликове [...] Сакупио сам све њихове (бивше) становнике и вратио (им) њихова пребивалишта.“

Овај археолошки извор је у складу с библијским пророчанством да ће се јеврејски изгнаници вратити у своју домовину. То пророчанство је било записано око 200 година пре свог испуњења.

3. пророчанство: „Вавилон, украс краљевстава, лепота и понос Халдејаца, биће као Содом и Гомора кад их је Бог уништио. Никад више неће бити настањен.“ (Исаија 13:19, 20)

Испуњење. У невероватном сплету догађаја, Вавилон, моћна светска сила, пао је 539. пре н. е. у руке здружених снага Медије и Персије. * Град се никада није у потпуности опоравио. Постепено је пропадао и на крају постао пустош, место без становника (Јеремија 51:37).

Шта историја показује

● Вавилон је потпуно нестао са светске сцене и изучавалац Том Бој каже да су од шеснаестог до осамнаестог века историчари и путници са Запада знали колико је важна симболика Вавилона, али да су имали проблема да утврде „тачну локацију“.

● Године 1919, Х. Р. Хол, кустос у Британском музеју на одељењу Египатских и асирских старина, описао је Вавилон следећим речима: „То су само гомиле срушених зидова [...] затрпаних песком.“

Шта можемо закључити на основу осматрања испуњења ових пророчанстава? Увек изнова се покаже колико су библијска пророчанства тачна. Пророчанства о Јуди и Вавилону су се испунила баш онако како су и проречена!

Јерусалим је доживео уништење зато што се Божји народ оглушио о упозорења која им је Бог давао да престану с безбожним понашањем. Након што су 70 година провели у заробљеништву у Вавилону, допуштено им је да се врате у Јерусалим. Древни Вавилон је уништен онако како је то било проречено и све до данас је гола пустош. Али то су само нека пророчанства од многих која се налазе у Библији.

У следећем броју биће речи о догађајима из првог века н. е. који су били дуго пре тога проречени. Испуњење тих пророчанстава такође гради наше поверење у тачност Библије.

[Фуснота]

[Табела на странама 12, 13]

(За комплетан текст, види публикацију)

ВАВИЛОНСКА ХРОНОЛОГИЈА

око 732. пре н. е.:

Исаија прориче

пад Вавилона

(пре н. е.)

647. Јеремија постављен

за пророка

632. Вавилон побеђује

Асирију

625. Навуходоносор

почиње да влада

617. Данило и Језекиљ

одведени у Вавилон

607. Навуходоносор Јевреји у

осваја Јерусалим заробљеништву

70 година

582. Завршава се

Навуходоносорова

владавина

539. Вавилон пада у руке

Међана и Персијанаца

537. Заробљеним Јеврејима

допуштено да се

врате у Јерусалим

[Слика на 12. страни]

Писма из Лахиса подупиру тачност Јеримијиног описа похода Вавилонаца на Јуду

[Слика на 13. страни]

Запис на Кировом цилиндру показује да је Кир имао обичај да пушта заробљенике да се врате у своју домовину

[Извори слика на 13. страни]

12. страна, писмо из Лахиса: Photograph taken by courtesy of the British Museum; 13. страна, Киров цилиндар: © The Trustees of the British Museum