Кад малишанима умре неко кога воле

Сигурно није лако саопштити одраслој особи да јој је умро неко кога воли. Али замислите да то морате рећи детету.

ЗА МНОГУ децу је губитак члана породице или другара нешто што их збуњује, па чак и застрашује. Помоћи им у том периоду није лако, нарочито за родитеље који су и сами у жалости. На крају крајева, и њима је потребна емоционална подршка.

Неки родитељи покушавају да ублаже тај ударац тако што кажу детету да их је преминула особа напустила или да је отишла на далек пут. Међутим, то није истина и може навести дете на погрешан закључак. Шта онда рећи детету о смрти?

Ренато и Изабела, који су Јеховини сведоци, били су у овако тешкој ситуацији. Када је њихова троипогодишња ћеркица Никол умрла, морали су свом сину Фелипеу, који је тада имао пет година, помоћи да се избори с тим губитком.

Пробудите се!: Како сте Фелипеу објаснили да је Никол умрла?

Изабела: Били смо искрени и ништа нисмо крили од њега. Подстакли смо га да нас слободно пита шта га интересује и увек смо се трудили да одговоримо тако да дете његовог узраста то може разумети. Никол је умрла од бактеријске инфекције, па смо му рекли да је једна бубица ушла у њено тело и да доктори нису успели да је убију.

Пробудите се!: Да ли сте причали с Фелипеом о својим веровањима у вези са смрћу?

Ренато: Знали смо да ће Фелипеа утешити ако с њим разговарамо о томе шта Библија каже о смрти. Библија је веома јасна. У њој се каже да мртви нису свесни ничега (Проповедник 9:5). Мислили смо да бисмо разговором о томе код Фелипеа одагнали страхове које би могао имати, на пример, страх од тога да ноћу буде сам.

Изабела: Библија каже и да ће мртви ускрснути у рају на земљи. Пошто верујемо да је то истина, сматрали смо да ће то и њему помоћи. Зато смо причали с њим о томе. На пример, разговарали смо како је Исус ускрснуо Јаирову дванаестогодишњу  ћерку. Онда смо објаснили Фелипеу да ће и Никол ускрснути. То је оно чему нас Библија учи (Марко 5:22-24, 35-42; Јован 5:28, 29).

Пробудите се!: Мислите да је Фелипе све то могао да разуме?

Ренато: Да, верујемо да јесте. Деца најбоље поднесу нечију смрт када им се дају тачна, једноставна и јасна објашњења. Не треба бити тајновит. Смрт је реалност. Нажалост, за сада је она неизбежна. Зато родитељи треба да помогну својој деци да лакше поднесу нечију смрт, као што смо и ми касније помагали нашем млађем сину Винисијусу. *

Пробудите се!: Да ли сте водили Фелипеа на сахрану?

Ренато: Када смо одвагнули све чињенице, одлучили смо да га не поведемо. У његовом узрасту утисци се снажно урезују. Наравно, неки родитељи ће одлучити да поведу своје дете. Уосталом, сва деца се разликују што се тиче тога шта могу да поднесу. Ако дете водите на сахрану, добро је да му кажете шта ће се све тамо дешавати.

Пробудите се!: У том периоду вам је сигурно било веома тешко. Да ли сте се бринули да ће вас син видети како плачете?

Изабела: Никада нисмо крили од њега како се осећамо. Ако је и сам Исус плакао када је њему драга особа умрла, зашто и ми не бисмо? (Јован 11:35, 36). Зашто би био проблем да нас Фелипе види како плачемо? Пошто смо отворено исказивали свој бол, Фелипе је схватио да није срамота плакати. То је само начин да се изразе емоције. Желели смо да се и Фелипе осећа слободним да изрази своја осећања, а не да их гуши у себи.

Ренато: Када трагедија погоди породицу, деца су посебно рањива и уплашена. Зато ако ми родитељи отворено и искрено показујемо своја осећања, и деца ће то радити. Када их пажљиво слушамо, у позицији смо  да их утешимо и умањимо њихове страхове.

Пробудите се!: Да ли сте имали неку подршку са стране?

Ренато: Да, имали смо огромну подршку суверника. Посећивали су нас, звали телефоном и писали утешне речи. Тако је Фелипе видео колико нас воле и брину о нама.

Изабела: Наши блиски рођаци су такође били од велике помоћи. Када је Никол умрла, мој отац је свраћао сваког јутра да заједно доручкујемо. То је био његов начин да нам пружи подршку. Уз деку, Фелипеу је било лакше.

Ренато: Духовно охрабрење које смо добијали на хришћанским састанцима било је од непроцењиве вредности. Трудили смо се да не пропуштамо састанке, иако понекад нисмо могли да задржимо сузе, јер нас је много тога подсећало на Никол. Али знали смо да морамо бити јаки, нарочито због Фелипеа.

[Фуснота]

[Оквир/Слике на 14. страни]

Ове књиге, које су издали Јеховини сведоци, могу пружити утеху онима који су изгубили неког кога воле.

ЗА ОДРАСЛЕ:

Шта Библија заиста научава?

6. поглавље: Где се налазе мртви?

7. поглавље: Права нада за теби драге особе које су умрле

ЗА НАЈМЛАЂЕ:

Моја књига библијских прича

92. прича: Исус ускрсава мртве

ЗА СТАРИЈУ ДЕЦУ:

Учи од Великог учитеља

34. поглавље: Шта се дешава кад умремо?

35. поглавље: Можемо се пробудити из смртног сна!

36. поглавље: Ко ће све бити ускрснут и где ће они живети?

ЗА АДОЛЕСЦЕНТЕ:

Млади питају — практични одговори на њихова питања, 1. том

16. поглавље: Како да преболим смрт родитеља?

[Оквир/Слика на 15. страни]

КАКО ИМ ПОМОЋИ

● Подстичите их да вас питају све што их занима. Нека ваше дете зна да сте увек ту за њега да причате о ономе што се догодило и шта се дешава приликом смрти.

● Немојте се нејасно или апстрактно изражавати, на пример, немојте рећи за преминулог „напустио нас је“ или „отишао је“.

● Објасните појам умирања на једноставан, конкретан начин. Неки једноставно кажу да је тело „престало да ради“ и да „није могло да се поправи“.

● Реците детету шта да очекује на сахрани; објасните му да покојник не може да види нити да чује шта се догађа.

● Немојте крити како се осећате. Тако ће дете видети да је нормално туговати.

● Упамтите да не постоји само један исправан начин да се жали. Свако дете је другачије и живи у другачијим околностима.

[Извор]

Извор: www.kidshealth.org

[Слика на 15. страни]

С лева на десно: Фелипе, Ренато, Изабела и Винисијус