Шта се мора променити?

„Власти немају решење за наше проблеме, заправо, оне су проблем“ (Роналд Реган, 40. председник САД; обраћање нацији приликом инаугурације)

ПРОШЛО је више од три деценије од ове изјаве Роналда Регана. У то време, Сједињене Државе су се суочавале са огромним проблемом — економском кризом великих размера. „Ово је једна од најгорих и најдужих инфлација у нашој националној историји“, рекао је он. „Деценијама смо гомилали дефицит за дефицитом, стављајући под хипотеку нашу будућност и будућност наше деце, зарад тренутне угодности. Ако наставимо са овим трендом који већ дуго траје, гарантовано ће доћи до огромних социјалних, културних, политичких и економских превирања.“

Реган није био у потпуности песимистичан, што се види из његових речи: „Тешко стање у које је запала наша привреда траје већ више деценија. То неће проћи за неколико дана, недеља или месеци, али ће проћи“ (курзив наш).

Каква је данашња ситуација? Извештај америчког Министарства за становање и градски развој из 2009. године, каже: „Све већи број људи [...] трпи због лоше инфраструктуре, неадекватних стамбених услова и застарелог здравственог система. Заправо, Програм Уједињених нација за људска насеља предвиђа да ће за три деценије сваки трећи човек бити готово на ивици егзистенције — с лошим санитарним условима и без чисте воде, изложен последицама неминовних климатских промена, а све то доприноси ширењу зараза и могућем настанку пандемија.“

Глобална забринутост

Без обзира на то где живите, размислите о следећим питањима:

● Да ли сте у финансијском погледу безбеднији сада него пре десет година?

 ● Да ли сматрате да је здравствена нега коју имате ви и ваша породица више него задовољавајућа?

● Да ли је животна средина чистија, а друштво стабилније?

● Када размишљате о будућности, да ли вам изгледа да ће се ситуација побољшати у наредних 10, 20 или 30 година?

Друштвени уговор

У многим државама постоји нешто што се зове друштвени уговор, једна врста споразума између власти и грађана, којим се одређују права и дужности обе стране. У глобалу, на пример, од грађана се очекује да буду послушни законима државе, да плаћају порезе и да допринесу миру и безбедности у друштву. Заузврат, власти обично обећавају адекватну здравствену заштиту, једнакост, економску сигурност и слично.

Каквима су се власти показале на та три поља? Погледајмо чињенице на наредне три стране.

 Адекватна здравствена нега

Шта би људи волели: Приступачно и делотворно лечење.

Реалност:

● Један извештај Светске банке о санитарним мерама и хигијени наводи да „сваког дана 6 000 деце умре од болести узрокованих неадекватним санитарним условима, лошом хигијеном и загађеном водом. Само од дијареје сваких 20 секунди умре једно дете“.

● Светска здравствена организација (СЗО) је 2008. године спровела једно веће истраживање о здравственој нези и закључила да између богатих и сиромашних земаља постоји страшна неравнотежа. У том извештају се још каже да здравство „не успева да удовољи све већим потребама друштва за здравственом негом која би била усредсређена на потребе људи, у којој не би било привилегованих, и која би у исто време била приступачна и ефикасна“.

Две године касније, СЗО је установила да „државе широм света имају потешкоћа с покривањем трошкова у здравству. Како становништво стари, како све више људи пати од хроничних болести и како се појављују новији и скупљи медицински третмани, трошкови здравства драстично се повећавају“.

● У здравственој нези долази до опасног преокрета. Наиме, дешава се да лекови који су чинили чуда више не делују. Заразне болести од којих су некада милиони умирали, као што су губа и туберкулоза, доведени су под контролу антибиотицима, а први од њих је почео да се користи 1940-их година. Међутим, поводом обележавања Светског дана здравља 2011, СЗО је саопштила да се „појављују патогени организми отпорни на лекове и да се убрзано шире. Све више неопходних лекова губи дејство. Медицински арсенал се смањује“.

Шта се мора променити: Мора се испунити библијско пророчанство које каже да ће доћи време када „нико од становника неће рећи: ’Болестан сам‘ “ (Исаија 33:24).

 Правда и једнакост

Шта би људи волели: Свет у коме нема предрасуда према мањинама нити злостављања жена, као ни екстремне неједнакости између богатих и сиромашних.

Реалност:

● Једна организација која се бави људским правима у САД известила је: „Стопа насиља које је усмерено ка појединцима, верским објектима и различитим институцијама услед предрасуда због расе, вероисповести, сексуалне оријентације или националног порекла и даље је неприхватљиво висока и представља озбиљан проблем у Америци“ (Leadership Conference on Civil Rights Education Fund).

● На основу једног пројекта који се бави правима жена, Уједињене нације су дале следећу објаву за штампу: „Широм света, милиони жена и даље су жртве неправде, насиља и неједнакости у свом дому, на радном месту и у јавности“ (Progress of the World’s Women: In Pursuit of Justice). Примера ради, отприлике 85 посто жена у Авганистану нема медицинску помоћ приликом порођаја. У Јемену нема закона против насиља у кући. У Демократској Републици Конго, у просеку више од хиљаду жена буде силовано сваког дана.

● У октобру 2011, генерални секретар Уједињених нација Бан Ки Мун је изјавио: „Наш свет је пун ужасних контрадикторности. Обиље хране, а милијарду гладних. Мањина живи у луксузу, а већина у сиромаштву. Огроман напредак у медицини, а жене сваког дана умиру на порођају [...] Милијарде се утроше на смртоносно оружје уместо на безбедност људи.“

Шта се мора променити: Мора престати дискриминација према мањинама и женама, и треба стати на пут онима који ’невољницима отимају правду‘ (Исаија 10:1, 2).

 Економска стабилност

Шта би људи волели: Запослење за све и финансијску сигурност.

Реалност:

● Институт за посматрање света, Worldwatch Institute, извештава да би могло доћи до економске експанзије јер расте број радно способних људи, али број радних места не прати тај пораст. С обзиром на тренутни економски пад, Међународна организација рада (МОР) процењује да је број незапослених 2010. године достигао 205 милиона.“

● „Светска економија је на ивици нове и дубље рецесије која води до смањења броја радних места, што може ескалирати у социјалне немире, упозорава МОР“, каже се у једном извештају BBC-ја. „Недавни спорији привредни раст показује да ће се отворити упола мање радних места него што је потребно [...] Међународна организација рада је мерила ниво незадовољства међу људима због недовољно радних места, као и ниво гнева због тога што је терет кризе неправедно подељен. Каже се да се многе земље суочавају с могућим избијањем социјалних немира, нарочито у ЕУ и арапском свету.“

● У Сједињеним Државама, „просечни дуг на кредитним картицама премашује 11 000 долара, што је три пута више него 1990“, каже се у књизи The Narcissism Epidemic, објављеној 2009. У поменутој књизи се још каже да се многи задужују само да би себе представили богатима. „Када Американци виде људе с добрим колима и скупом одећом, одмах помисле да су у питању богаташи“, наводи се у тој књизи. „Заправо, већа је вероватноћа да су у дуговима.“

Шта се мора променити: Сви људи треба да имају радно место и уравнотежен став када је реч о трошењу новца. Библија признаје да је ’новац заштита‘, али исто тако упозорава да је „љубав према новцу корен сваког зла“ (Проповедник 7:12; 1. Тимотеју 6:10).

На основу онога што је на овим страницама досад речено, може се стећи утисак да никад неће бити боље. Али ситуација није тако безнадежна. Овај свет ће се сигурно променити набоље, али не захваљујући људима.

[Оквир/Графикон на 5. страни]

Шта би млади променили у свету? У Великој Британији је спроведена анкета међу 2 000 деце узраста између 4 и 14 година. Резултати су објављени на веб-сајту www.4children.org и показују које би проблеме деца најпре решила:

[Графикон]

(За комплетан текст, види публикацију)

100%

ГЛАД

РАТОВИ СИРОМАШТВО

75%

НЕЈЕДНАКОСТ

ГЛОБАЛНО

ЗАГРЕВАЊЕ

50%

25%

0%

[Оквир/Графикон на 5. страни]

Анкета коју је фондација Бертелсман 2009. године спровела у Немачкој открила је шта највише брине отприлике 500 младих који имају између 14 и 18 година.

Међу стварима којима су млади придали мање важности налазе се тероризам и пораст становништва. Чак ни финансијска криза није била међу приоритетима. Према фондацији Бертелсман, то је случај вероватно зато што се анкетирани млади још нису сусрели с тим проблемима у свом животу.

[Графикон]

(За комплетан текст, види публикацију)

100%

75% СИРОМАШТВО

КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ

НЕДОСТАТАК ХРАНЕ И УНИШТАВАЊЕ

И ПИТКЕ ВОДЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

50% ГЛОБАЛНЕ ЕПИДЕМИЈЕ

И БОЛЕСТИ

25%

0%