Да ли морамо ићи у неки верски објекат да бисмо се молили Богу?
Гледиште Библије
Да ли морамо ићи у неки верски објекат да бисмо се молили Богу?
МНОГИ људи редовно посећују верске објекте да би се молили Богу. Други иду на далека ходочашћа. Да ли и ви мислите да се Богу морамо молити само из неког храма или цркве? Или верујете да му се можемо обратити у било које време и с било ког места? Шта Библија каже о томе?
На почетку људске историје није било грађевина у којима се молило Богу. Први људи су живели у једном прелепом врту одакле су могли да разговарају са својим Створитељем, Јеховом Богом (Постанак 2:8). Касније, како је расла људска породица, праведни људи попут Ноја су служили истинитим Богу — и то без коришћења верских објеката (Постанак 6:9). Будући да су волели Јехову, молитва је заузимала важно место у њиховом животу, па су зато имали Јеховину наклоност.
Бог не пребива у људским грађевинама
Верни људи из прошлости знали су да Створитељ земље и огромног свемира не живи у грађевинама које су саградили људи. „Да ли ће Бог заиста пребивати с људима на земљи?“, питао је мудри краљ Соломон. „Гле, ни небеса ни небо над небесима не могу те обухватити!“, признао је он (2. Летописа 6:18). Тачно је да су древни Израелци имали шатор, а касније и храм у ком су се окупљали како би према Божјем Закону прослављали годишње празнике (Излазак 23:14-17). Па ипак, они су се могли молити Богу у било које време — док су чували своја стада, радили на пољима, били на окупу као породица или уживали у тренуцима самоће (Псалам 65:2; Матеј 6:6).
Слично томе, и ми се можемо молити Богу било где и било када. Наш Учитељ, Исус Христ, често је одлазио на мирна и осамљена места да би се молио (Марко 1:35). На пример, једном приликом „изашао је на гору да се моли и целу ноћ је провео у молитви Богу“ (Лука 6:12).
Наравно, пошто је био Јеврејин, Исус је редовно присуствовао верским празницима у храму у Јерусалиму (Јован 2:13, 14). Па ипак, он је прорекао да ће доћи време када тај храм више неће бити посебно место за службу Богу. Када је разговарао с једном Самарићанком близу једне горе у Самарији, где је њен народ имао храм, Исус је рекао: „Долази час када се Оцу нећете клањати ни на овој гори ни у Јерусалиму.“ Затим је рекао да ће праве Божје слуге „обожавати Оца духом и истином“ (Јован 4:21, 23).
Исус није стављао нагласак на грађевине, већ на служење Богу неподељеног срца. Али да ли је то значило да његови следбеници, који су касније названи хришћанима, никада неће користити верске објекте? (Дела апостолска 11:26). Није, и то с добрим разлозима.
Божји народ је духовна породица
Божје праве слуге су породица у духовном погледу (Лука 8:21). Једна добра породица обавља многе ствари заједно, на пример, узима неки оброк заједно, а то јача породичне односе. Исто је и у духовном погледу. Хришћански састанци су посебне прилике када се духовно хранимо и јачамо наше хришћанске односе. Апостол Павле је написао: „Размишљајмо једни о другима, како бисмо се подстицали на љубав и добра дела, и не пропуштајмо своје састанке, као што неки имају обичај, него храбримо једни друге“ (Јеврејима 10:24, 25).
Стога, прави хришћани су свесни да скупштина има важну улогу, јер сваком појединцу помаже да развија хришћанске особине које не може развити одвојено, сам. Неке од тих особина су љубав, спремност да се опрости, доброта, благост и мир (2. Коринћанима 2:7; Галатима 5:19-23).
Где су се рани хришћани састајали да би се дружили и обожавали Бога? Често је то било у кућама (Римљанима 16:5; Колошанима 4:15). На пример, када је писао једном хришћанину, апостол Павле се у том писму такође обратио и ’скупштини која се састаје у његовој кући‘ * (Филимону 1, 2).
Ни данас Божјем народу нису потребни раскошни верски објекти, већ пријатна места у која могу стати сви заинтересовани. Такве су Дворане Краљевства Јеховиних сведока. Сасвим је могуће да и у вашем крају постоји један такав објекат. У питању су функционални и једноставни објекти, а састанци који се у њима одржавају су лако разумљиви — укључују песму, молитву и изношење мисли из Библије.
Па ипак, Јеховиним сведоцима су драгоцени тренуци када могу бити сами с Богом. Зато се моле сваког дана, и као породица и насамо. У Јаковљевој 4:8 пише: „Приближите се Богу, и он ће се приближити вама.“
[Фуснота]
^ Изворна грчка реч за „скупштину“ се у неким преводима Библије на нашем језику преводи као „црква“.
ДА ЛИ СТЕ СЕ ПИТАЛИ?
● Да ли Бог пребива у грађевинама? (2. Летописа 6:18)
● Где је Исус провео целу ноћ у молитви? (Лука 6:12)
● Зашто се прави хришћани окупљају? (Јеврејима 10:24, 25)
[Истакнути текст на 15. страни]
Да ли молитве морају бити упућиване с неког посебног места?