Да ли је О.К. варати за боље оцене?

ДА ЛИ се још школујеш? Ако да, онда си сигурно приметио да се многи служе преваром да би дошли до бољих оцена. Тај проблем заиста узима маха. Године 2008, у анкети коју је Институт Џозефсон спровео над скоро 30 000 средњошколаца у Сједињеним Државама, 64 посто њих је признало да је те године варало на неком тесту. Међутим, према неким другим проценама тај број је чак и већи, преко 75 посто.

И у Европи је варање да би се постигао бољи академски успех постао озбиљан проблем, нарочито када је реч о трговини плагијатима. „Веб-сајтови који на продају нуде готове студентске и магистарске радове, као и докторске дисертације представљају нов и све већи проблем“, наводи се у шпанском онлајн часопису Digithum.

Зашто су преписивање и други облици варања постали тако озбиљан проблем? Да ли они који се служе „пушкицама“ и другим недозвољеним средствима заиста имају користи од тога? Да ли је поштење — чак и ако то значи слабије оцене — још увек најбољи пут?

Откуд епидемија преписивања?

Осипање моралних вредности. „Многи педагози кажу да има све више лажирања због осипања моралних вредности у друштву које је концентрисано само на себе“, наводи се у часопису American School Board Journal. Некадашња средњошколка која је била добар ученик рекла је за себе и друге добре ученике: „Сви смо [...] варали; требале су нам добре оцене да бисмо се уписали у добре школе. Ми смо били добри и морални ђаци; нисмо били неки покварењаци [...] То смо морали да радимо да бисмо успели да се упишемо на добре факултете.“ Чак су и неки родитељи заражени оваквим погрешним ставом. Желећи да им деца буду успешна, они или одобравају преписивање  у школи, или прелазе преко тога, а тиме и сами поткопавају вредности своје деце.

Притисак да се буде успешан. Према Доналду Макејбу, оснивачу Међународног центра за академски интегритет, студенти који прибегавају варању верују да се не исплати бити поштен међу онима који варају и успевају да се провуку.

Напредак технологије. Појавом нових видова комуникације узнапредовале су и технике варања. Са интернета се могу преузети готови семестарски радови и одговори на домаће задатке, а затим проследити другима. Само мали проценат бива ухваћен, а то онда подстиче и друге да то раде.

Лош утицај других. Варање је постало нешто уобичајено у свету одраслих — у великим компанијама, политици и спорту, а често чак и код куће где деца могу видети родитеље како варају када је реч о порезу и осигурању. „Ако они који имају неки ауторитет или служе као узори младим људима прибегавају превари“, каже Дејвид Калахан, аутор књиге The Cheating Culture, „онда то по мом мишљењу шаље поруку младим људима да је варање на месту.“ Али да ли је? Да ли циљ заиста оправдава средства?

Зашто не варати?

Размисли о следећем питању: ’Шта је сврха доброг образовања?‘ Зар оно не треба да нам пружи многе вештине које ће нам значити касније у животу, као што је анализирање проблема на радном месту и њихово решавање? То неће успети они који створе навику да варају током школовања. Дакле, људи којима је варање прешло у навику маскирају своје слабости и умањују шансе за успех на многим подручјима живота.

Поред тога, „они који још у детињству науче да ’хватају кривине‘ — тако што прибегавају триковима да би остварили успех у  школи — могу ту навику пренети и на радно место“, каже аутор поменуте књиге. На неки начин, такве особе су попут лажно маркиране гардеробе и сата — само изгледају аутентично.

Наравно, они који су склони преварама такође ризикују да буду ухваћени и да осете последице. На крају може доћи до тога да пукне брука и срамота. Такође може довести и до избацивања из школе или чак неког озбиљнијег дисциплинског поступка. Зато Библија лепо упозорава: „Шта човек посеје, то ће и пожњети“ (Галатима 6:7). Међутим, страх од тога да не будемо ухваћени не треба да буде главни разлог за поштење. Постоје неки племенитији разлози.

Поштење — прави пут до успеха

Мудри млади труде се да науче много тога што ће им користити не само када је у питању успех у школи већ уопште и у животу. Зато су они марљиви ученици који се држе принципа који подижу њихово самопоштовање, а та принципијелност је нешто што ће њихови будући послодавци ценити и што ће се дугорочно исплатити.

Ти принципи налазе се у Библији и млади који живе у складу с њима ништа не губе. Управо супротно, као што стоји у 2. Тимотеју 3:16, 17 такви млади постају ’сасвим способни и потпуно опремљени за свако добро дело‘. Један школарац по имену Хорхе каже: „Моји другови из разреда варају зато што желе добре оцене без и мало муке. Али ја желим да обрадујем Бога. У Пословицама 14:2 стоји: ’Ко живи честито, боји се Јехове, а ко је искварен на путевима својим, презире га.‘ Знам да се ништа не може сакрити од Бога. Зато не преписујем у школи нити на било који начин помажем другима у томе.“

Ученици и студенти који се труде да живе у складу са овим библијским мерилима можда и неће остварити најбриљантнији успех. Али се за њих може рећи да је то најмудрији пут јер на тај начин они постављају чврст темељ за успех у животу на дуге стазе (Псалам 1:1-3; Матеј 7:24, 25). Што је још важније, они могу бити сигурни да их Бог цени и да ће их подржавати.

[Оквир/Слика на 28. страни]

ПРИНЦИПИ О КОЈИМА ВРЕДИ РАЗМИСЛИТИ

● „Истините усне биће утврђене заувек, а лажљив језик биће само за трен.“ (Пословице 12:19)

● „Веран човек добија многе благослове.“ (Пословице 28:20)

● „Истинити Бог [ће] донети суд о сваком делу и о свему што је скривено, и рећи ће да ли је оно добро или зло.“ (Проповедник 12:14)

● „У свему желимо да поштено поступамо.“ (Јеврејима 13:18)

[Слика на странама 26, 27]

Појавом нових видова комуникације узнапредовале су и технике варања

[Слика на 28. страни]

Они који варају су попут лажно маркиране гардеробе и сата — само изгледају аутентично