ПОРЕД нереалних верзија о смаку света поменутих у претходном чланку, постоје и оне којима би се вредело озбиљно позабавити. Многе забрињава проблем пренасељености који би могао довести до несташица хране и воде. Други се боје последица глобалног финансијског колапса. Шта рећи о природним катастрофама, епидемијама и нуклеарном рату? Да ли би тако нешто могло проузроковати катаклизму светских размера?

Осмотримо накратко неке уобичајене сценарије смака света. Не говоре сви о истребљењу људског рода, али изгледа да према сваком од тих сценарија може доћи до нестанка цивилизације за коју знамо. Следе неки од њих.

Године 1991. десила се ерупција вулкана Пинатубо на Филипинима, услед чега је живот изгубило више од 700 људи, а 100 000 је остало без крова над главом. Огроман облак пепела подигао се 30 километара увис, а онда пао на земљу прекривши усеве и урушивши кровове зграда. Пинатубо и слични вулкани проузрокују климатске промене и неколико година након ерупције.

Ако би дошло до неке гигантске ерупције, каквих је било у далекој прошлости, она би била стотинама пута већа, разорнија и имала би много страшније последице него иједна забележена у историји. Поред тога што би се одмах осетила њена разорна моћ, то би проузроковало глобалне климатске промене, које би нанеле штету усевима, изазвале несташице хране и свеопшту глад.

„Вулкани уништавају биљке и животиње километрима око себе; супервулкани представљају претњу по читаве врсте јер су у стању да промене климу широм планете.“ (National Geographic)

Једног раног јутра 1908. године, док је један човек седео испред једне продавнице у сибирском засеоку Ванавари, догодила се експлозија која га је избацила из столице. Осетио је толику врелину да је помислио да се кошуља на њему запалила. Експлозија се десила неких 60 километара даље. Тај ударни талас је изазвао астероид величине отприлике 35 метара у пречнику и тежине око 100 хиљада тона. Када је тај астероид ушао у Земљину атмосферу, експлодирао је услед притиска и високе температуре настале због брзине кретања. Ослобођена енергија експлозије била је 1 000 пута већа од енергије бомбе бачене на Хирошиму и то је уништило отприлике 2 000 квадратних километара сибирске шуме. Већи астероид би наравно направио много више штете узрокујући ватрене стихије, после којих би температура на читавој планети нагло пала, а биљни и животињски свет био уништен.

„Током целе историје наше планете били смо бомбардовани кометама и астероидима из свемира. Таквих удара је било много више у далекој прошлости, и биће их опет. Само је питање када.“ (Крис Палма, доцент астрономије и астрофизике на Државном универзитету у Пенсилванији)

Научници сматрају да пораст просечне температуре на Земљи, екстремни временски услови, топљење глечера и поларних ледених капа, изумирање коралних гребена и важних врста указују на глобалне климатске промене. Иако постоје различита мишљења, многи сматрају да је узрок томе сагоревање фосилних горива, као што су угаљ, нафта и природни гас — и то у друмском саобраћају и индустрији — због чега долази до емисије велике количине угљен-диоксида у атмосферу.

Неки стручњаци сматрају да таква емисија гасова ствара ефекат стаклене баште, који успорава ослобађање топлоте са Земље у свемир и повећава температуру ваздуха. Пошто дрвеће апсорбује угљен-диоксид, крчење шума великих размера такође може допринети настанку климатских промена.

„Многи научници сматрају да ће просечна температура Земље наставити да расте уколико се глобално загревање настави истим темпом и уколико се не смањи емитовање угљен-диоксида. То ће водити до још драстичнијих климатских промена које ће бити још теже предвидети, као и до раста нивоа океана, што представља претњу за приморске појасеве, на којима живи добар део људске популације.“ (из књиге A Mind for Tomorrow: Facts, Values, and the Future)

У XIV веку, куга је за само две године усмртила трећину популације Европе. У периоду између 1918. и 1920, шпанска грозница је однела најмање 50 милиона живота. Захваљујући томе што се није могло тако брзо путовати, ове заразне болести се нису толико прошириле. Међутим, због пораста градова и развијеног међународног саобраћаја данас би се слична болест могла муњевитом брзином проширити на све континенте.

Такве пандемије би могле настати природним путем. Али постоји све већи страх од биолошког оружја и болести чији је творац човек. Експерти на том пољу кажу да би и шачица људи поткованих неопходним знањем могла преко интернета купити опрему и произвести смртоносно биолошко оружје.

„Болести изазване природним узрочницима и даље представљају озбиљну биолошку претњу; али интелигентан непријатељ наоружан истим тим патогенима или онима отпорним на лекове, као и патогенима насталим вештачким путем, могао би изазвати праву катастрофу.“ (Центар за сузбијање ширења оружја за масовно уништење и тероризма, Вашингтон)

Последњих пет година, пчелари у Сједињеним Државама изгубили су отприлике 30 посто пчела годишње услед колапса пчелињих заједница, глобалног феномена у ком читаве колоније пчела нагло и мистериозно нестају из својих кошница. Пчеле су корисне не само због тога што праве мед. Оне опрашују усеве, укључујући и биљке као што су грожђе, јабуке, соја и памук. Не можемо без пчела.

Потребан нам је и фитопланктон, јер без њега не би било риба. Потребни су нам и црви, који обогаћују земљу и чине је растреситом, јер би без њих било много мање приноса. Истребљење ових неопходних врста резултовало би несташицама хране и ширењем глади, што би водило до насиља и нереда. Загађење, пренасељеност, претерано искоришћавање биљног и животињског света, уништавање природних станишта и климатске промене убрзале су изумирање животињских врста за чак 1 000 пута.

„Сваке године истреби се између 18 000 и 55 000 врста. Узрок: делатност човека.“ (Програм Уједињених нација за развој)

Једна нуклеарна експлозија у стању је да сравни читав град — тужна истина је да се тако нешто и десило два пута, августа 1945. Нуклеарна експлозија је страховито снажна, јер ударни талас притиска, ветар, врелина, ватра и радијација имају разорно и смртоносно дејство. Радијација загађује храну и воду. Ако би дошло до нуклеарног рата, тоне прашине би се дигле у ваздух, заклањајући сунчеве зраке и тако би температура широм света нагло пала. Усеви, воће, поврће и друге биљке биле би уништене. Без хране би људи и животиње умрли од глади. Каже се да неких девет земаља има капацитет да изврши нуклеарне нападе. Неколико других држава изгледа да је у процесу развоја нуклеарног оружја. Терористичке организације би волеле да се докопају тог оружја.

„Нуклеарно оружје и даље представља највећу и најреалнију претњу по човечанство [...] Широм света и даље има отприлике 25 000 нуклеарних бојевих глава [...] На крају ће се терористи домоћи нуклеарне бомбе.“ (Удружење забринутих научника, САД)