МАЛО ко би заборавио језиво завијање великог морског гњурца. * Његов крик, који се пролама усамљеном дивљином, може се чути на изолованим слатководним језерима и рекама Канаде, Европе и северног дела Сједињених Држава.

Ова прелепа птица је симбол америчке државе Минесоте, а налази се и на кованицама канадског долара. Она је птица селица и зими се сели на југ, далеко од свог станишта. Зашто се за њу може рећи да има продоран глас?

Велики морски гњурац има невероватне гласовне могућности. Његово упечатљиво завијање разлеже се километрима и може се чути предвече и касно ноћу. Када жели да остане у контакту са својим партнером, птићима и осталим гњурцима на истом језеру, он се оглашава нешто тишим гласом, хукањем. А када хоће да упозори на нешто, испушта треперави звук, тремоло. Када је у лету, он се оглашава једино овим звуком, који се описује и као „лудачки смех“.

Јодловање је својствено само мужјацима и „изгледа да је повезано са одбраном територије“, пише у листу BirdWatch Canada. „Сваки мужјак јодлује на другачији начин“ и „што је птица крупнија, то јој је и глас дубљи“. Штавише, када мужјак „промени територију, он почне да јодлује на другачији начин [...] и он то чини колико год може другачије од свог супарника који је напустио ту територију“, пише у том листу.

Перје на глави великог морског гњурца је веома тамно, готово црно са зеленим одсјајем, очи су му црвене а кљун дугачак и шиљат. Његово перје се мења у зависности од доба године.

Пошто има велика стопала с пловним кожицама, ова птица је добар ловац, одличан пливач и спретан ронилац. Заправо, она може ронити на дубини и до 60 метара и повремено  може остати под водом и по неколико минута!

Међутим, узлетање и слетање јој нису јача страна. Због своје тежине, овој птици је за узлетање потребна „писта“ и дешава се да машући крилима трчи по води и неколико стотина метара пре него што узлети. Зато јој више одговарају веће водене површине. Када слеће, велики морски гњурац се обрушава великом брзином према води, са стопалима испруженим уназад, попут авиона чији су точкови заказали приликом слетања. Затим на воду слеће на стомак и клизи по њој све док се у једном тренутку не заустави.

Захваљујући великим стопалима с пловним кожицама која се налазе скроз на крају тела, велики морски гњурац је добро опремљен за пливање, али је смотан кад је реч о ходању, па чак и стајању. Зато он прави гнездо тамо где лако може склизнути у воду.

Оба родитеља наизменично леже на јајима (којих има обично два) маслинастозелене боје, која су камуфлирана тамним пегицама. Младунци се излегу у просеку након 29 дана. После само два дана, птићи могу да пливају и да чак кратко време роне. Када се уморе, они једноставно скоче на мамина или татина леђа и тако се возе. Након два до три месеца, када су способни за летење, младунци напуштају своје родитеље.

Међу непријатељима ове птице налазе се орлови, галебови, ракуни и — највећи од свих — људи. Олово за риболов и нафтне мрље изазивају тровање код гњураца. Хемијско загађење које настаје услед киселих киша редукује количине рибе од којих ова птица зависи. Таласи који настају због бродова потапају њихова гнезда, а развој обала тера ову птицу која воли мир из њеног станишта.

И поред свега тога, великом морском гњурцу не прети истребљење. Зато ће овај елегантни и забавни даса продорнога гласа још дуго очаравати многе љубитеље птица.