Прави приоритети
„Стално сам била уморна. Требало је избалансирати посао, подизање деце, духовне активности, кућне послове и одмарање.“ (ЈОКО, ЈАПАН)
Изазов.
Раније цитирана Миранда, која има два дечака, каже: „Највећи изазов је бити запослена мајка одговорна да се побрине за све — у физичком, менталном, емоционалном и духовном смислу — и то без помоћи брачног друга.“
Предлози.
Одредите шта је заиста важно за вас и вашу децу и нека вам то буду приоритети.
Држите се тих приоритета и распоредите време и средства у складу с тим. На пример: Здравље ваше деце је важно, зато се трудите да свој новац који сте тешко зарадили трошите на здраву храну. То је боље него да га трошите на лечење. Пре куповине направите списак. Тако ћете избећи непромишљену куповину, којом се само траћи новац. „Волим да кувам“, каже Роберто, који живи у Сједињеним Државама са четворо деце. Он још каже да је приликом набавке намирница и кувања научио да се „усредсреди на потребе, а не на прохтеве, и то не на потребе уопштено говорећи, већ на свакодневне потребе“.
Свој новац који сте тешко стекли трошите на здраву храну. То је боље него да га трошите на лечење.
Ослободите се ствари које никада не користите — књига, одеће, електронских справица. Једна самохрана мајка је о томе написала: „Више ствари, више стреса. Што више ствари имаш, то више мораш да чистиш, поправљаш и одржаваш. Поједноставити живот значи решити се оног што ти не треба.“
Научите дете да на крају дана поспреми за собом. Немојте дозволити да вам у кући буде русвај. Таква дисциплина помаже деци да преузму одговорност да одржавају своју собу, па чак и цео дом. Наравно, ваш добар пример ће дати тежину речима.
Иако сте можда врло запослени, са својом децом морате проводити време — не само кратке периоде такозваног квалитетног времена већ што више времена можете. Деци је потребно време и пажња (Поновљени закони 6:7).
Барем једанпут дневно обедујте заједно и нека то буде пријатно проведено време. Колет, мајка троје деце, каже: „Одлучили смо да нам вечера буде време да се заједно емоционално и духовно окрепимо зато што смо у то време сви код куће. Тај оброк је био и остао нешто посебно у нашој породици.“