АГАМА може с лакоћом да скочи с неке хоризонталне површине на вертикалну. Али ако је површина с које скаче клизава, онда се мало затетура, али ипак успева да успешно доскочи на други зид. Како то успева? Тајна лежи у њеном репу.

Размислите о следећем: Када агама скаче с неке храпаве површине — што јој омогућује да се чврсто држи — она прво заузме стабилан положај, држећи свој реп спуштен. То јој помаже да скочи под исправним углом. Међутим, када скаче с неке глатке површине, онда се може десити да изгуби баланс и скочи под погрешним углом. Али она успева да исправи своје тело у ваздуху тако што подиже свој реп под одређеним углом. Тај процес је замршен. „Ови гуштери морају прецизно да подешавају висину свог репа како би остали у усправном положају“, наводи се у једном извештају Калифорнијског универзитета Беркли. Што је површина клизавија, то више гуштер мора подићи свој реп да би безбедно доскочио.

Инжењери се надају да ће на основу агаминог репа, захваљујући ком она не губи равнотежу, направити роботе са сличним карактеристикама. Они би били корисни у трагању за преживелима у земљотресима и другим катастрофама. „Роботи нису ни близу толико стабилни колико су животиње“, каже истраживач Томас Либи, „тако да се сваки помак у том правцу може сматрати напретком.“

До каквог сте закључка дошли? Да ли је покретљивост агаминог репа производ еволуције или је дело Створитеља?