Реците нам нешто о свом детињству.

Моја породица се из Шпаније доселила у Француску када сам имала девет година. Родитељи су били католици али ја сам престала да верујем у Бога са 16 година. Сматрала сам да је религија неспојива са стварним животом. Кад би ме неко питао како је живот настао ако нема Бога, рекла бих: „Научници за сада немају објашњење за то, али имаће једног дана.“

Због чега сте постали нефролог?

Студирала сам медицину на универзитету у Монпељеу и један професор ми је предложио да се специјализујем у нефрологији, грани медицине која се бави проучавањем бубрежних обољења. Тај посао укључује истраживање, али и бригу о пацијентима. Управо сам то и желела. Тако сам 1990. почела да се бавим истраживањем клиничке употребе синтетичког еритропоетина и његове улоге у производњи црвених крвних зрнаца у нашим костима. У то време је то било прилично ново поље научног истраживања.

Како сте почели да размишљате о Богу?

Још 1979. мој супруг Флореал је почео да проучава Библију с Јеховиним сведоцима. Али мене то није занимало. Још од детињства ми је било доста религије. Међутим, мој супруг и наша деца су постали Сведоци и убрзо су скоро сви наши  пријатељи били Сведоци. Једна од њих, Патрисија, предложила ми је да се молим Богу. „Ако горе никога нема, ништа не губиш“, рекла је. „А ако неко ипак постоји, можда ћеш се изненадити ако се нешто деси.“ Годинама касније, почела сам да се питам у чему је смисао живота и сетила сам се Патрисијиних речи. Почела сам да молим Бога да ми помогне да то разумем.

Шта вас је навело да се питате у чему је смисао живота?

Био је то терористички напад на Светски трговински центар у Њујорку. Питала сам се зашто има толико зла. Мислила сам: ’Верски фанатизам угрожава нашу будућност. С друге стране, ја сам окружена Сведоцима који су мирољубиви. Они нису екстремисти и живе у складу с Библијом. Можда би требало да погледам шта она каже.‘ Тако сам почела да сама читам Библију.

Да ли вам је као доктору било тешко да верујете у Створитеља?

Не. Дивила сам се томе како је наше тело невероватно сложено и како прецизно функционише. На пример, одушевио ме је начин на који бубрези утичу на стварање црвених крвних зрнаца.

Зашто то кажете?

Као што можда знате, црвена крвна зрнца преносе кисеоник. Ако изгубите много крви или сте на великој надморској висини, телу понестаје кисеоника. Наши бубрези имају сензоре за кисеоник. Када детектују недостатак кисеоника у крви, они активирају производњу еритропоетина и његов ниво у крви се може повећати чак хиљаду пута. Еритропоетин стимулише костну срж да ствара црвена крвна зрнца, која затим преносе више кисеоника. То је предиван механизам! Ипак, тек након што сам десет година проучавала тај процес, разумела сам да само Бог може осмислити нешто тако дивно.

Какав је утисак на вас оставила Библија?

Прочитала сам много историјских књига и познатих романа, али одмах сам приметила да је Библија нешто сасвим друго. Њени савети су толико практични да је логично да долазе из надљудског извора. Одушевила ме је Исусова личност. Уверила сам се да је био стварна особа. Имао је осећања и пријатеље. Пошто нисам желела да користим публикације Јеховиних сведока, истраживала сам по енциклопедијама и другим делима када бих имала неко питање.

Шта сте истраживали?

Између осталог, занимало ме је библијско пророчанство о години Исусовог крштења. У њему је тачно речено колико ће година проћи од 20. године краљевања персијског владара Артаксеркса до године када је Исус постао Месија. * Ја волим да истражујем — то је део мог посла. Истраживала сам по историјским књигама тражећи године Артаксерксовог владања, као и Исусове службе. На крају сам закључила да се ово библијско пророчанство испунило тачно на време и да је сигурно било надахнуто од Бога.