Ви и ваше четворогодишње дете се стално борите за превласт, а чини се да увек оно побеђује.

• Када му кажете да нешто уради што оно не жели, само вас игнорише.

• Кад му кажете да не уради нешто што жели, оно добије напад беса.

’Да ли је то само пролазна фаза?‘, питате се. ’Да ли ће оно то прерасти?‘

Колико год било изазовно, ипак је могуће васпитати дете да буде послушно. Али пре него што будемо видели како, погледајте зашто је можда ваше дете непослушно.

Док вам је дете било новорођенче, ваша првенствена улога била је да се бринете о њему. Били сте му такорећи увек на услузи. Требало је само да заплаче и ви бисте дотрчали до њега, спремни да удовољите свакој његовој потреби. Наравно, то је било сасвим нормално и неопходно. Малом детету је потребна непрестана родитељска брига.

Међутим, након више месеци такве бриге, нормално је да се дете осећа као да је оно господар у кући, а родитељи слуге који се покоравају свакој његовој жељи. А онда, обично око друге године живота, дете постаје свесно сурове реалности — његово мало „краљевство“ се руши. Родитељи више не следе његова наређења већ очекују да оно следи њихова! То је за дете велики шок! Нека деца због тога добију нападе беса. Друга испитују границе родитељског ауторитета, тако што су непослушна.

У том критичном периоду, родитељ мора да преузме нову улогу — да постане ауторитет који детету јасно ставља до знања шта се очекује од њега. Али шта ако дете игнорише или одбија родитељске смернице, као што је описано у уводу?

Утврдите свој ауторитет. Ваше дете неће прихватити да сте ви главни у породици ако не преузмете ту улогу. Зато треба да на уравнотежен начин учврстите свој ауторитет. Ранијих деценија су неки такозвани стручњаци тврдили да реч „ауторитет“ звучи грубо. Један од њих је чак рекао да је родитељски ауторитет „неетички“ и „неморалан“. Међутим, због попустљивости родитеља, деца могу постати збуњена, размажена и бахата. То им ни у ком случају не помаже да израсту у зреле, одговорне особе. (Библијска мисао: Пословице 29:15.)

Спроводите дисциплину. У једном речнику се дисциплина дефинише као „васпитање које води до послушности и самоконтроле, најчешће се спроводи у виду правила, као и казни у случају њиховог кршења“. Наравно, дисциплина никада не сме да буде неразумна или насилна. С друге стране, не треба да буде збуњујућа или бесмислена, јер тако дете неће имати жељу да се промени. (Библијска мисао: Пословице 23:13.)

Будите јасни. Неки родитељи просто моле децу да буду послушна. („Волела бих да поспремиш собу, може?“) Можда мисле да је то показатељ лепих манира. Међутим, на тај начин родитељ себе ставља у подређен положај и допушта детету да се прерачунава да ли ће га послушати или неће. Родитељи не треба да се одричу свог ауторитета, већ да пружају јасне смернице које нису у облику питања. (Библијска мисао: 1. Коринћанима 14:9.)

Будите одлучни. Ако кажете ’не‘, држите се тога, и ви и ваш супружник. Ако сте одредили казну за непослушност, спроведите је у дело. Немојте се упуштати у расправе и бескрајна објашњавања зашто сте нешто одлучили. И вама и вашем детету ће бити много лакше ако се једноставно држите начела: „Кад кажете: ’Да‘, нека то значи ’да‘, а кад кажете: ’Не‘, нека то значи ’не‘“ (Јаковљева 5:12).

Показујте љубав. У породици не треба да влада ни демократија, ни диктатура. Она је Божје уређење у ком родитељи деци треба да пружају љубав и помажу им да израсту у одговорне људе. Део тога је и дисциплиновање деце, које ће вам помоћи да научите дете да буде послушно, а оно ће се осећати сигурно и вољено.