КО ВОЛИ да буде болестан? У најмању руку, болест је непријатна и ствара трошкове. Осим што се осећате лоше, нисте у стању ни да идете на посао или у школу нити да бринете о породици. Можда је чак потребно да неко брине о вама или морате да платите скупе лекове и лечење.

Једна пословица каже: „Боље спречити, него лечити.“ Међутим, неке болести се не могу избећи. Па ипак, постоји много тога што можемо урадити како бисмо успорили ток болести или чак спречили њен настанак. Погледајте пет корака које одмах можете предузети.

ПРЕМА клиници Мејо, „један од најбољих начина да избегнете болест и њено ширење“ јесте прање руку. Прехладу или грип најлакше ћете добити ако прљавим рукама трљате нос или очи. Зато је редовно прање руку најбоља одбрана. Добра хигијена такође спречава ширење озбиљнијих болести, као што су упала плућа и стомачна обољења, од којих сваке године умре преко два милиона деце до пет година. Прањем руку се може знатно умањити чак и ризик од ширења смртоносне еболе.

У неким приликама је посебно важно прати руке да бисмо заштитили како своје здравље, тако и здравље других. Руке треба прати:

• Након коришћења тоалета.

• Након мењања пелена или вођења детета у тоалет.

• Пре и после превијања ране или посекотине.

• Пре и после боравка у друштву болесне особе.

• Пре припремања, послуживања или узимања оброка.

• Након кијања, кашљања или брисања носа.

• Након контакта са животињама или животињским изметом.

• Након доласка у додир са смећем.

Немојте мислити да се добро прање руку подразумева. Нажалост, студије показују да велики проценат људи не пере руке након употребе јавног тоалета или то не ради исправно. Како треба прати руке?

• Поквасите руке чистом, текућом водом и нанесите сапун.

• Трљајте док се не направи пена. Не заборавите да оперете нокте, палчеве, спољну страну шаке и између прстију.

• Трљајте најмање 20 секунди.

• Исперите чистом, текућом водом.

• Обришите руке чистим пешкиром или папирним убрусом.

Ове мере су једноставне, али могу спречити болести и спасти животе.

У НЕКИМ земљама је доношење довољне количине чисте воде за породицу редован кућни посао. Па ипак, снабдевање чистом водом може постати проблем у било ком делу света када се главни извор пијаће воде загади због поплава, олуја, пуцања цеви или из неког другог разлога. Уколико вода не долази из провереног извора или се не чува на исправан начин, може проузроковати паразитске инфекције, колеру, смртоносну дијареју, тифус, хепатитис и слично. Загађена пијаћа вода један је од узрока око 1,7 милијарди случајева дијареје сваке године.

Колера се најчешће преноси тако што особа пије воду или једе храну загађену фекалијама заражених људи. Које кораке можете предузети да бисте се заштитили од разних врста загађења воде, чак и одмах након неке катастрофе?

• Постарајте се да сва пијаћа вода коју користите — па и вода за прање зуба, прављење леда, прање намирница и посуђа и кување — долази из проверених извора, као што су поуздани градски водоводни системи и произвођачи флаширане воде.

• Уколико постоји икаква могућност да је вода коју користите неисправна, прокувајте је пре коришћења или употребите неки хемијски препарат за дезинфекцију воде.

• Када користите хемијске препарате, као што су хлор или таблете за пречишћавање воде, пажљиво се придржавајте упутства произвођача.

• Користите квалитетне филтере за воду, уколико су доступни и можете себи да их приуштите.

• Пречишћену воду увек држите у чистим и покривеним посудама како бисте спречили да се поново загади.

• Постарајте се да свака посуда којом захватате воду буде чиста.

• Када баратате посудама за воду, нека вам руке буду чисте. Пазите да не умочите руке или прсте у воду за пиће.

ДОБРО здравље није могуће без добре исхране, а добра исхрана подразумева здраве, уравнотежене оброке. Треба да пазите на унос соли, масти и шећера, као и да водите рачуна о величини порција. Уврстите воће и поврће у свој јеловник и узимајте разноврсне оброке. Купујте интегралне намирнице — хлеб, житарице, тестенину и пиринач. Оне су богатије хранљивим састојцима и влакнима него оне произведене од обрађеног зрна. Што се тиче протеина, једите само мале порције посног меса и потрудите се да, уколико је могуће, једете рибу неколико пута недељно. Такође, богат извор протеина могу бити и неке врсте поврћа.

Уколико у организам уносите велику количину шећера и засићених масти, можете постати гојазни. Да бисте то избегли, пијте воду уместо заслађених напитака. Једите воће, а не слаткише. Ограничите унос засићених масти из намирница, као што су кобасице, месо, маслац, колачи, сир и кекс. За кување користите здравија уља уместо засићених масти.

Превише соли, то јест натријума може да доведе до повишеног крвног притиска. Ако је то и ваш проблем, информације на производима могу вам помоћи да видите колико соли садржи нека намирница. Уместо соли, користите зачине и биље да би вам оброк био укуснији.

Колико једете може бити подједнако важно као и шта једете. Према томе, иако треба да уживате у храни, немојте јести и након што сте сити.

Још један проблем који је везан за исхрану јесте тровање храном. Било која намирница може да буде опасна, уколико се не припрема или не чува на исправан начин. Према подацима Светске здравствене организације, сваке године се милиони људи отрују храном. Већина се опорави без трајних последица, али неки ипак умру. Шта можете урадити да бисте смањили ризик од тровања?

• Поврће добро оперите пре припреме јер је можда расло на тлу које је ђубрено.

• Топлом водом и детерџентом оперите руке, даску за сечење, прибор, посуђе и радну површину пре припреме сваке намирнице.

• Да бисте избегли преношење заразе, никада немојте да стављате храну на површине на којима су били свежа јаја, месо и риба, а да их претходно нисте опрали.

• Кувајте храну док не постигне одговарајућу температуру и одмах ставите у фрижидер све кварљиве намирнице које нећете истог часа појести.

• Баците све кварљиве намирнице које су стајале на собној температури више од два сата или на температури од 32°C више од сат времена.

БЕЗ ОБЗИРА колико година имате, потребна вам је редовна физичка активност да бисте били у доброј форми. Многи данас не вежбају довољно. Зашто је вежбање важно? Физичка активност вам може помоћи да:

• Добро спавате.

• Будете активни.

• Ојачате кости и мишиће.

• Задржите или постигнете нормалну телесну тежину.

• Смањите ризик од добијања депресије.

• Смањите ризик од превремене смрти.

Уколико нисте физички активни, изложени сте већем ризику да:

• Оболите од срчаних болести.

• Оболите од дијабетиса типа 2.

• Добијете повишен крвни притисак.

• Добијете повишен холестерол.

• Доживите мождани удар.

Врста физичке активности која је одговарајућа за вас зависиће од ваших година и здравља, па је зато мудро посаветовати се с лекаром пре него што почнете с неким новим програмом вежбања. Према различитим препорукама, деци и адолесцентима је потребно барем 60 минута умерене до интензивне физичке активности сваког дана. Одраслима је потребно 150 минута умерене или 75 минута интензивне физичке активности недељно.

Изаберите врсту физичке активности у којој уживате. Размислите о кошарци, тенису, фудбалу, брзом ходању, вожњи бицикла, баштованству, пливању, вожњи кануа, трчању или некој врсти аеробика. Како можете да одредите да ли је у питању умерена или интензивна физичка активност? Један показатељ би био тај да се током умерене физичке активности знојите, док вам је током интензивне физичке активности тешко да разговарате.

ПОТРЕБНА количина сна варира од особе до особе. Већина новорођенчади спава од 16 до 18 сати дневно, деца до две-три године спавају око 14 сати, а деца предшколског узраста око 11 или 12 сати. Деци школског узраста је углавном потребно најмање 10 сати сна, адолесцентима можда 9 или 10, а одраслима 7 или 8 сати.

Довољно одмора не треба да буде ствар избора. Према ономе што кажу стручњаци, довољна количина сна је важна за:

• Раст и развој деце и тинејџера.

• Учење и памћење нових информација.

• Регулисање хормона који утичу на метаболизам и телесну тежину.

• Здравље кардиоваскуларног система.

• Превенцију болести.

Недовољна количина сна се повезује с гојазношћу, депресијом, срчаним обољењима, дијабетесом и несрећним случајевима. Свакако су ово добри разлози да се довољно одмарамо.

Према томе, шта можете да урадите ако сте увидели да не спавате довољно?

• Покушајте да лежете и устајете сваког дана у исто време.

• Нека соба у којој спавате буде тиха, мрачна, пријатна и с умереном температуром.

• Немојте гледати телевизију или користити електронске уређаје пре спавања.

• Нека вам кревет буде удобан колико год је могуће.

• Избегавајте тешку храну, кафу и алкохол пре спавања.

• Уколико и након што сте применили ове савете патите од несанице или неког другог поремећаја сна — као што је претерана поспаност током дана или проблеми с дисањем током спавања — посаветујте се с лекаром.