АУСТРАЛИЈСКИ бодљикави ђаво, познат и као молох, извлачи воду из магле, влажног ваздуха и мокрог песка. Затим ту воду каналише до уста. Како? Одговор нам може пружити његова невероватна кожа.

Размислите о следећем: Кожа овог гуштера прекривена је љускама. Неки научници сматрају да се влага из ваздуха и роса скупља на тим љускама, затим слива у полузатворене канале који се налазе на кожи између љуски. Потом овај систем канала спроводи воду до углова уста овог гуштера.

Али како он пркоси гравитацији док спроводи воду од ногу и са целог тела до уста? Надаље, како долази до течности када трља свој стомак о влажну површину?

Изгледа су природњаци открили његову тајну. Наиме, бодљикави ђаво има два система каналића који су повезани цевчицама. Један се налази на ивицама љуски, а други испод њих. Због грађе ових каналића настају капиларне појаве, а то значи да упркос гравитацији вода тече навише у уске судове. На тај начин, кожа овог створења делује као сунђер.

Џанин Бењус, председница Института за биомимикрију, који се налази у САД, каже да ако би, по узору на овог гуштера, инжењери осмислили технологије којима би се извлачила влага из ваздуха, онда би се зграде лакше расхлађивале. Поред тога, истим процесом би се могла добити вода за пиће.

До каквог сте закључка дошли? Да ли је кожа бодљикавог ђавола настала еволуцијом или је дело Створитеља?