Неки кажу да је немогуће да претерате у похваљивању деце. Други тврде да ћете их размазити непрестаним похвалама, због чега ће мислити да су центар света.

Осим што пазите колико ћете хвалити дете, морате размислити и о томе какву ћете похвалу пружити. Чиме ћете мотивисати дете? Шта ће негативно деловати на њега? Каква похвала је најбоља?

Нису све похвале једнако добре. Размислите о следећем:

Превише похваљивања може бити штетно. Неки родитељи засипају децу незаслуженим похвалама у жељи да повећају њихово самопоштовање. Али деца су „довољно паметна да прозру преувеличавање и увиде да не мислите оно што говорите“, упозорава др Дејвид Волш. „Она знају да то нису заслужила и могу закључити да вам не могу веровати“ (No: Why Kids—of All Ages—Need to Hear It and Ways Parents Can Say It).

Добро је похваљивати таленат. Претпоставимо да ваше дете има дара за цртање. Нормално је да желите да га похвалите, што ће га уједно мотивисати да буде још боље. Али то може бити замка. Ако похваљујете само таленат, дете би могло помислити да вреди да се труди само за оно што му иде од руке. Може чак зазирати од нових изазова због страха од неуспеха. „Ако ми нешто не иде“, може размишљати, „мора да то није за мене, зашто бих се мучио?“

Најбоље је похваљивати труд. Деца коју родитељи похваљују за уложен труд и упорност, а не само за таленте, науче важну истину — да су напрезање и стрпљење неопходни да би у нечему постали вешти.  Када то знају, тада „улажу много труда да би постигли жељени резултат“, каже се у једном приручнику за родитеље. „Чак и када у нечему не успеју, не гледају на то као на лични пораз него на прилику да нешто науче“ (Letting Go With Love and Confidence).

Похваљујте труд, а не само таленат. Ако детету кажете: „Видим да си се пуно трудио да то лепо нацрташ“, постићи ћете више него ако кажете: „Ти си рођени уметник.“ Обе изјаве су похвале, али другом ненамерно детету стављате до знања да ће бити добро само у ономе за шта природно има дара.

Када похваљујете дететов труд, учите га да ће вежбањем постати вештије. Тада ће с више самопоуздања прихватати нове изазове. (Библијска мисао: Пословице 14:23.)

Помозите детету да прихвати неуспехе. Чак и добри људи греше, и то можда често (Пословице 24:16). Али након пада, устану, извуку поуку из оног што се десило и наставе даље. Како можете помоћи свом детету да стекне такав позитиван приступ?

Поново је важно усредсредити се на труд. Размислите о следећем примеру. Рецимо да говорите свом детету: „Ти си рођен за математику“, али онда се деси да добије лошу оцену на тесту. Због тога може закључити да је изгубило свој таленат и да нема смисла да се труди да се поправи.

Међутим, када похваљујете дететов труд, подстичете га да не одустаје лако. Тако му помажете да од неуспеха не прави катастрофу. Зато неће одустати, већ ће испробати и друге начине да дође до решења или ће се више потрудити. (Библијска мисао: Јаковљева 3:2.)

Пружите конструктивну критику. Када на прави начин кажете детету да нешто није било добро, нећете га сломити, већ ћете му помоћи да се побољша. Осим тога, ако редовно похваљујете дете на исправан начин, неће му сметати када му кажете како може да буде још боље у нечему. Тада ће његови успеси доносити задовољство и њему и вама. (Библијска мисао: Пословице 13:4.)