„Љубљени, . . . очувајте сами себе у Божјој љубави“

„Ви љубљени, изграђујући себе на својој пресветој вери и молећи се уз свети дух, очувајте сами себе у Божјој љубави“ (Јуда 20, 21, НС).

1, 2. Које се поуке налазе у Јудином писму осим опомена?

 ЈЕХОВИНА незаслужена доброта исказује се у његовим поступцима са онима који га воле. Преко своје написане Речи открива им шта захтева од њих. И колико можемо бити захвални да један део Божје речи,

Јудино писмо, садржи опомене које нам могу помоћи да сачувамо исправан однос према Јехови Богу!

² Али поред тога што нам Јуда пружа потребне опомене, показује нам и шта морамо да радимо да бисмо се духовно изградили и ’очували сами себе у Божјој љубави’. Дакле, увелико ће нам користити разматрање завршног дела Јудиног писма.

Ругачи проречени

3, 4. На које се ’речи’ Исусових апостола осврнуо Јуда?

³ Јуда је написао важну опомену:

 „А ви, љубљени, сетите се речи које су изговорили пре тога апостоли нашега Господа Исуса Христа. Они су вам по обичају говорили: ’У последње време биће ругача, који ће тежити за безбожним стварима према властитим пожудама. То су они који праве раздвајања, људи попут животиња, који немају духа“ (Јуда 17—19, НС).

 Јуда је рекао много тога да би открио ’безбожнике’ који су се лукаво увукли у скупштину.  Пошто је упутио молбу својој браћи у вери, према којој је имао велику склоност, Јуда их је позвао да се сете речи које су раније изговорили Исусови апостоли. Тиме што су се сетили тих речи требали су да буду покренути сви искрени хришћани да ’воде тешку борбу за веру’.

⁴ Апостол Павле упозорио је остале надгледнике да ће се између њих ’дићи неки и говорити изврнуте ствари да би повукли за собом ученике’ (Дела апостолска 20:29, 30, НС). Рекао је Тимотију да ’ће у последње време неки отпасти од вере’ (1. Тимотијева 4:1, 2), А апостол Петар је нарочито упозорио да ’ће у последње дане доћи ругачи и говорити: „Где је та његова обећана присутност?“ (2. Петрова 3:1—4, НС).

5. Како су ’безбожници’, који су се увукли у скупштину, поступали са верним хришћанима, али како је требало да на то реагују побожне особе?

⁵ Дакле, примаоци Јудиног писма имали су добре разлоге да очекују да ће се ’ругачи’ појавити у периоду који непосредно претходи крају јеврејског поретка. Није било невероватно да су се ’безбожници’, који су се увукли у скупштину, ругали верним хришћанима који су се придржавали Јеховиних праведних мерила и нису се придружили ’лажној браћи’ у разузданом понашању. Али је било важно да побожне особе ’воде тешку борбу за веру’, чак иако би им се подсмевали лажни учитељи који су поступали по властитим ’пожудама за безбожне ствари’ и од њих били гоњени (Упореди са 2. Коринћанима 11:26; Галатима 2:4, 5).

6. Шта су покушали безбожни ругачи иако је Бог осигурао јединство оних који га воле?

⁶ Док је Бог помоћу свог духа осигурао јединство оних који га воле, безбожни ругачи покушавали су да ’праве раздвајања’ или ’разлике’ настојећи при томе да спроведу дело одвајања међу Јеховиним народом (Јуда 19, Нови свет превод, издање из 1950, фуснота; Псалам 133:1—3; 1. Коринћанима 1:10). Мада су ругачи говорили против верних одговорних мужева у скупштини, безбожници су изражавали дивљење према појединцима који би им могли бити од користи (Јуда 8, 16). Они су као и фарисеји гледали са висине понизне, побожне чланове скупштине. Уместо да су их сакупљали са Господом, покушавали су да их растуре. Чак и данас покушавају неки да одвуку непостојане у приватне групе, тобоже због ’студирања Библије’. То никада не би могло да промиче љубав према Богу, Христу и хришћанској скупштини (Лука 11:23).

7. Зашто је било, прикладно рећи за ’безбожне’ људе да су ’попут животиња’?

⁷ За те људе је било прикладно речено да су ’попут животиња’ јер су били чулна створења која су се предала телесним осећајима, нагонима и склоностима (Упореди са Kingdom Interlinear Translation, 19. ставак). Мада су себе сматрали духовно просветљеним, Јуда их је описао као оне ’који немају духа’. У ствари, ти ’људи попут животиња’ нису имали Јеховиног духа и нису могли да схвате духовне ствари те су зато били једва виши од неразумних звери. Ако имамо Јеховин дух и разумемо ’дубоке ствари Божје’, треба да будемо  за то дубоко захвални нашем небеском Оцу (1. Коринћанима 2:6—16).

Како остати у Божјој љубави

8. На шта се могао односити израз ’пресвета вера’?

⁸ Затим је Јуда упутио озбиљну опомену молбу, рекавши:

 „Ви, љубљени, изграђујући себе на својој пресветој вери и молећи се уз свети дух, очувајте сами себе у Божјој љубави док чекате на милост нашег Господа Исуса Христа са изгледом на вечни живот“ (Јуда 20, 21, НС).

 Јуда је љубазно показао како његова цењена браћа у вери могу остати у Јеховиној љубави. Следити његов савет укључило би свакако гајење вере, плода Божјег светог духа (Галатима 5:22, 23). Али с обзиром да је Јуда раније препоручио борбу за ’веру предану светима’ (ст. 3), израз ’пресвета вера’ могао се односити на читав низ хришћанских наука, укључујући и добру вест о спасењу. Основа те праве вере је Христ и била је названа ’пресветом’ зато што је гледала на Бога светлости н била искључиво заснована на његовој светој Речи (Дела апостолска 20:32, 1. Коринћанима 3:10—15).

9. Шта морамо радити да бисмо ’изградили себе на својој пресветој вери’?

⁹ Да би се хришћани ’изградили на својој пресветој вери’ или утврдили је морају лично и у скупштини да проучавају марљиво Божју реч. Ако учестало дискутујемо о Библији са осталим хришћанским сведоцима Јехове и објављујемо добру вест другима, још дубљи ће бити утисак који Библија оставља на наша срца. Али се ништа од тога не може постићи без озбиљне молитве. Појединац се ’моли са духом светим’ када се моли под његовим утицајем и у сагласности са оним што стоји у Јеховиној речи. На пример, ми можемо да се молимо поуздано да будемо испуњени Божјим светим духом. Ако се молимо ’са светим духом’, наше ће молитве открити исправно стање срца, које Бог воли. Тако ћемо бити заштићени од неисправних утицаја, у које спадају и гледишта било којих ’без6ожника’ који се могу увући у скупштину (Лука 11:13; Римљанима 8:9, 26, 27).

10. Шта се захтевало од Јудине браће у вери да би ’очували себе у Божјој љубави’?

¹⁰ Да би ’себе очували у Божјој љубави’ Јудина браћа у вери морала су да следе Јеховине заповести као и заповести његовог Сина (Јов. 15:10; 1. Јов. 5:3). Да би остали у љубави Божјој верни морају да говоре и да се понашају онако како се допада Јехови. Пошто су несавршени и грешни, да би остали у Божјој љубави, непрекидно ће тражити од Јехове милост коју је указао преко Исуса Христа и омогућио помоћу откупне жртве њиховог Господа (Римљанима 5:8; 9:14—18; 1. Јованова 4:9, 10). Продужено указивање Божје милости према Исусовим верним следбеницима довешће их коначно до вечног живота (Јован 3:16).

Нужно је показати милост другима

11. Шта је рекао Јуда о милости и између којих особа треба правити разлику када је у питању указивање милости?

¹¹ Јуда је рекао следеће у погледу нужности показивања милости:

 „Наставите да показујете милост некима који сумњају; спасавајте их грабећи их из ватре. А другима указујте даље милост и то са страхом, при чему мрзите и унутрашњу хаљину окаљану телом“ (Јуда 22, 23, НС).

 Ако је требало да Јудина браћа у вери и даље добијају божанску милост, тада су морала да буду милостива према другима чији је вечни живот стајао на коцки (Јаков 2:13). Али да би верни ’наставили да показују милост некима који сумњају’ било је неопходно да праве разлику између оних којима се може указати милост и ’сањалица’.

12. (а) У шта би могли неки да посумњају услед утицаја ’безбожника’? (б) Како би било могуће ’зграбити неке из ватре’?

¹² Својим лажним наукама, гунђањем, жаљењем и томе слично ’безбожници’ су проузроковали да духовно непостојане особе буду испуњене сумњама. Пољуљани надутим речима лажних учитеља, они који су посумњали питали су се можда да ли су предани хришћани заиста Јеховин народ и можда су престали да учествују са њима у обожавању и проповедању добре вести. Такви непостојани су били у опасности ’ватре’ или вечног уништења. (Упореди са Матејом 18:8, 9; 25:31—33, 41—46). Али тиме што би им брзо пружили своју помоћ уз духовно опомињање и молитву, постојани хришћани, нарочито скупштински надгледници, били су у стању да их спасу ’грабећи их из ватре’ (Галатима 6:1; Јаков 5:13—20).

13. (а) На који су начин ’окаљали неки своју доњу хаљину’? (б) Како би се могли спасити носиоци ’окаљаних хаљина’?

¹³ Неки су подлегли оскврнитељима тела и запали заједно са њима у неморал или другу духовну прељубу (Јаков 4:4). Тиме што су поступали као животиње, окаљали су, тако рећи, ’доњу хаљину’. Окаљали су своју унутрашњу личност као правих хришћана, која је овде упоређена са хаљином која се носи до коже (Упореди са Откривењем 3:4, 5). Верни сведоци Јехове чували су се да не окаљају на тај начин своју властиту хаљину хришћанске личности јер се то није допадало Јехови и могло је довести до уништења. Па ипак, побожне особе, нарочито именоване старешине, биле су сажаљиве и трудиле су се да  помогну непостојаним носиоцима ’окаљаних хаљина’ да се врате на пут спасења. Ако би се својевољни искрено покајали, било би могуће да их ’се спасе’ из смрти у божанској немилости, до чега би их довело нечисто по- ступање (Приче Соломунове 28:13).

Припиши Богу славу, величанство, моћ и власт

14, 15. (а) Ко је био у стању да сачува од спотицања Јудину помазану браћу и обожаваоце Јехове и на шта би неко могао да се спотакне? (б) Како би верни помазани сведоци Јехове могли да буду ’постављени неокаљани’ пред Богом? (в) Шта радосно очекује ’велико мноштво’?

¹⁴ На крају је Јуда предао своје читаоце Богу, рекавши:

 „А сада ономе који вас може сачувати од спотицања и поставити неокаљане с великом радошћу, пред славом својом, јединоме Богу, нашем Спаситељу, преко Исуса Христа Господа нашега, слава, величанство, моћ и власт, како за читаву прошлу вечност, тако и сада и у све векове. Амин“ (Јуда 24, 25, НС).

 Пошто је Јуда под, инспирацијом дао опомену и здрави савет, морао је да препусти Божјој бризи духовно угрожену браћу у вери. Једино је Јехова могао да им помогне да се успешно одупру ’безбожницима’ у њиховој средини. Зато је било прикладно што је Јуда на крају писма приписао славу Свевишњему.

¹⁵ Јудина помазана браћа и обожаваоци могли су имати поверење да је Јехова ’у стању да их сачува од спотицања’. Бог је могао да их заштити да не почине преступ и не подлегну искушењу да западну у неморал, на шта су их подстицали безбожни оскврнитељи тела. Заиста, Јехова је могао да сачува побожне да се не ’спотакну’ и не западну у велики грех и не буду захваћени уништењем које чека лажне хришћане који поступају као животиње и не кају се. Штавише, Јехова је био у стању да ’постави (своје верне сведоке) неокаљане пред својом славом’ или ’пред својом славном особом’ (НС, издање из 1950). Били би у стању да стоје духовно неокаљани услед Божје незаслужене доброте (Ефесцима 2:1—7; Колошанима 1:21—23). Верни помазани сведоци Јехове желе да их Исус Христ васкрсне и представи у духовном савршенству Божјој ’славној особи’ (Јован 5:25; 11:24, 25). Сигурно ће то за њих значити ’велику радост’. Слично томе, и ’велико мноштво’ радосно очекује да ће бити сачувано у ’великој невољи’ и уживати даље предности ’свете службе’ док буде овде на Земљи напредовало ка људском савршенству (Откривење 7:9, 10, 14—17).

16. (а) Зашто се може Јехова назвати ’јединим Богом нашим Спаситељем преко Исуса Христа нашег Господа’? (б) Шта је Јуда приписао Богу и зашто је то прикладно?

¹⁶ Јехова је, по Јудиним речима, ’једини Бог, наш Спаситељ, преко Исуса Христа Господа нашега’. У Библији се често Јехова означава спаситељем (Псалам 106:21; Исаија 43:3; Јеремија 14:8; Лука 1:46, 47). Он обезбеђује спасење преко Господа Исуса Христа (Матеј 20:28; Јован 3:16; Римљанима 5:8; 1. Јованова 4:9, 14). Прикладно је Јуда Јехови приписао ’славу’ (Грчки: (doxa), наглашавајући сјај (Упореди са Псалмом 29:1, 2). Такође је приписао Богу ’величанство’ (грчки: megalōsynē), указујући тиме на ’величину’ краљевске природе, (Int). То је прикладно признање Јеховиног врховног краљевског суверенитета пошто је он ’краљ вечности’ (1. Тимотијева 1:17). Такође је моћ (Kratos) била приписана Јехови, што очигледно указује на његову надмоћ или владавину било у небу или над земљом (Упореди са Данилом 4:25; Откривењем 11:16—18). Јуда је још приписао Богу ’власт’ (грчки: exousia), јер Јехова има власт и моћ да делује како му се свиђа (Данило 4:34, 35).

17. Зашто би оно што је Јуда приписао Богу било прикладно (а) ’за сву прошлост’? (б) ’за сада’ и (в) ’у све векове’?

¹⁷ Јуда је прикладно приписао Јехови славу, величанство, моћ и власт „за читаву прошлу вечност“ или „пре сваког времена“, као што људи то могу знати, јер је Јехова Бог ’од века до века’ (Јуда 25, НС, издање из 1950, фуснота; Псалам 90:2). Било би прикладно  за Јеховине обожаваоце да му припишу те ствари ’сада’, то јест када је Јуда писао као и данас. Штавише, Јехова заслужује то приписивање ’у еве векове’, јер неће никада умрети и имаће увек верне хвалитеље (Авакум 1:12; Псалам 148). Јуда је на крају своје праве молитве додао „амин“, што значи „тако је“. И са тим његовим изразом хвале срдачно су се сложили сви верни хришћански сведоци.

Узми к срцу Јудину поруку!

18. Шта смо сазнали из Јудиног писма о (а) лажним учитељима? (б) ’разузданом понашању’? (в) недостатку вере? (г) поштовању ауторитета? (д) гунђању и жаљењу? (ђ) дивљењу другима ради себичног добитка?

¹⁸ Јудино писмо има данас право значење за Јеховине сведоке. Ми морамо да се придржавамо Божје речи и потпуно избегавамо криве учитеље (Јов 13:16; 27:8, 9; Јеремија 17:13; Јуда 4, 19). Верни морају да се одупру свакој побуди на ’разуздано понашање’ (Јуда 3, 4; 1. Мојсијева 39:7—12). Не би смели да подлегнемо недостатку вере, јер би нас то могло коштати вечног живота (Јеврејима 3:12; Јуда 5). Такође би требало да нас побуди Јудина порука да поштујемо божански утврђени ауторитет и одупремо се било каквом искушењу да говоримо против оних који верно обављају одговорности у скупштини (Јеврејима 13:17; Јуда 8, 9). Уместо да гунђамо и да се жалимо, требало би Јудино писмо да нас покрене да покажемо љубав према Богу и нашој браћи у вери (Матеј 22:37-40; Јован 13:34, 35; Римљанима 13:8—10; Јуда 16). Јудине речи нам такође помажу да се не дивимо другима ради себичног добитка, јер то спада у непоштене путеве због којих можемо постати огавни Јехови (Приче Соломунове 3:32; Јуда 16).

19. Зашто би требало да узмемо к срцу Јудину поруку коју је Бог инспирисао?

¹⁹ Зато треба сви ми као предани хришћански сведоци Јехове да узмемо к срцу значајну и љубазну поруку ученика Јуде (Упореди са Исаијом 43:10—12; Дела апостолска 1:8). Његове ће нас речи још више учврстити да будемо сигурни док идемо ’путем живота’ (Псалам 16:11). ’Будимо стално на опрезу према Јеховиној речи’, којој припада и Јудино писмо (Псалам 119:9—16). Тако ћемо успети у ’вођењу тешке борбе за веру’ и уз божанску помоћ ’очуваћемо себе у Божјој љубави’.

Сећаш ли се ових тачака?

□ Ко је упозорио на то да ће ’у последње време бити ругача’ и зашто је Јуда на то скренуо пажњу?

□ Шта је била ’пресвета вера’ и како можемо себе да изградимо на њој?

□ Како су могла Јудина браћа у вери да очувају себе у Божјој љубави?

□ Из ког разлога су требали милост неки који су тврдили да су хришћани и шта је значило ’зграбити их из ватре’?

□ Зашто је било прикладно што је Јуда приписао Јехови Богу славу, величанство, моћ и власт?

□ Које проблеме можемо успешно решити ако узмемо к срцу Јудину поруку?

[Питања за разматрање]

[Слика на 10. страни]

Јеховини верни сведоци из првог века ’водили су тешку борбу за веру’ мада су их исмејавали лажни учитељи