Баци бриге на Јехову

ДА ЛИ би мучиле бриге човека који је починио браколомство и убиство? Сигурно, ако би имао имало савести. Краљ Давид је имао савест. Под притиском јаке страсти тај јеврејски краљ из старог доба починио је браколомство са женом по имену Витсавејом. Ситуација је постала компликована када је она остала трудна; на крају се осетио приморан да удеси тако да умре њен муж и да се ожени са њом.

Можеш ли замислити бол, грижу савести коју је осетио када је дошао памети? Не треба пуно да замишљамо, јер то сам Давид описује. Услед тог трагичног низа догађаја написао је педесет и први псалам.

Како је Давид изашао на крај са тим мукама? У псалму пише да је Давид отворено признао Богу Јехови шта је учинио и показао дубоко, свесрдно покајање. Затим је молио Бога да му помогне да развије другачији дух. Рекао је: „Створи у мени чисто срце, о Боже, и положи у мене нови, чврсти дух“ (Псалам 51:10, НС). На тај начин је бацио ’све бриге на Јехову’ (1. Петрова 5:7).

Хоће ли Бог помоћи некоме ко је починио такве злочине: Давид је био уверен да хоће. Рекао је: „Жртве су Богу дух сломљени; срце сломљено и скрхано, Боже, нећеш презрети“ (Псалам 51:17, НС). Историја показује да је Давид у току преосталог живота осећао последице својих поступака. Али због његовог свесрдног кајања, Творац га није напустио. Помогао му је да носи своје бриге и зебње.

Ми нисмо никога убили, али нико од нас није без брига. Сви грешимо и лоша савест јесте тежак терет. Поред тога, скоро свако има бриге око здравља, све већих трошкова живота, васпитања деце, посла, потешкоћа у саобраћању са другима, криминала, дугова и сличних ствари. Покушаваш ли сам да носиш све те бриге? Заиста то не мораш да чиниш. Бићеш срећнији ако следиш овај библијски савет: „Своје бреме баци на Јехову и он ће те сам подупрети. Никада неће допустити да клоне праведник“ (Псалам 55:22, НС).

Како замолити Јехову за помоћ?

Како можемо бацити своје бреме на Јехову? Треба наравно да му се молимо и разговарамо са њим о нашим бригама. У Причама Соломуновим налазимо добар савет по том питању. Тамо читамо: „Уздај се у Јехову свим срцем својим и не ослањај се на властити разум“ (Приче Соломунове 3:5, НС). Ако хоћемо, дакле, Јеховину помоћ, треба да се ослонимо на његову мудрост, а не на своју. Каткада морамо извући поуку из тога.

У једној су земљи, на пример, хришћани били суочени са тешким прогонствима. Како је видљиво из њиховог извештаја, у почетку су се молили Богу за помоћ, али без разумевања. Нису разумели зашто морају да доживљавају такве ствари и покушали су да кажу Јехови шта желе да он уради за њих.

Међутим, ојачали су и научили да сматрају привилегијом што пате за правду. Тако су били ближи апостолима из старог доба, који су, након што су добили батине од јеврејских вођа, ’отишли својим путем из синедриона, пуни радости, што су сматрани достојнима да због његовог имена претрпе срамоту’ (Дела апостолска 5:41). Сада се ти савремени хришћани, уз Божју помоћ, стрпљиво подвргавају било каквим прогонствима које  сотона наводи на њих. Уздају се да Јехова ради на свој начин и стрпљиво чекају на одређено време када ће да их избави. Своје бриге бацају с поуздањем на њега — (Пр. Соломунове 14:26).

Осим тога, ако хоћемо да бацимо на Јехову своје бриге, морамо веровати да Јехова може и хоће да нам помогне. Једна је жена извукла добру поуку у том погледу. Бриге су је мориле, јер иако је желела да служи Јехови била је окорели пушач. Молила је Бога за помоћ али је и даље пушила. После одређеног времена била је у стању да изјави сва срећна: „Коначно сам престала да пушим!“ Зашто није раније могла да престане? Признала је: „Молила сам се Богу за помоћ, али нисам стварно веровала да ми може помоћи.“ Добила је потребну помоћ само када је молила у вери (Јеврејима 11:6).

Ако желимо да нам Јехова помогне да носимо наше бриге, морамо и ми дати нешто од себе. Исус је на то указао када је рекао: „Дођите код мене сви који сте уморни и оптерећени и ја ћу вас окрепити. Узмите јарам мој и учите од мене, јер сам благе нарави и понизног срца и наћи ћете окрепљење за душе своје“ (Матеј 11:28, 29, НС).

Постоји изрека: ’Бог помаже онима који себи сами помажу’. Из Исусових горњих речи види се да Бог помаже онима који су вољни да помогну другима. Исус је понудио окрепљење — ослобођење од брига — онима који су били вољни да узму његов јарам, то јест да се подвргну Христовом вођству и служе Богу и својим ближњима као што је то Исус радио (Матеј 9:35—38; Јаков 1:27; 1. Јованова 3:17).

Како помаже Јехова?

Какву помоћ можемо очекивати ако нас мори велика брига и молимо се Богу пуни вере и показујемо да је та вера права тиме што покушавамо да вршимо вољу Божју, служимо му и помажемо својим ближњима?

Можда ће Бог потпуно уклонити проблем који нам задаје бригу. То се догађало с времена на време. Или ће нам можда пружити потребну мудрост да бисмо сами решили тај проблем или видели који је исправан начин решења. Тада ћемо осетити истинитост библијске изреке: „Ко се узда у своје властито срце неразуман је, а ко ходи у мудрости утећи ће“ (Приче Соломунове 28:26, НС).

Како можемо постићи такву божанску мудрост? Посећивање састанака Јеховиног народа и читање Библије и библијских публикација су два начина који нам одмах долазе на ум. Хришћанска мајка коју су мориле многе бриге зато што је имала мужа алкохоличара, изразила се овако: „Највише ми је помогло читање и студирање Куле стражаре и затим примењивање наученог“ (Јеврејима 10:24, 25; Псалам 119:97—104).

Јехова нам може исто помоћи преко наше хришћанске браће. Један старешина је добио топло писамце од две особе из његове скупштине, које делимично гласи: „Хвала ти што си нас много пута слушао и помогао нам код личних проблема, храбрио нас када смо били утучени, посећивао нас када смо били болесни, долазио код нас кад год смо те позивали и остајао преко целе ноћи у болницама када су те наше породице требале. Захвални смо Јехови што имамо брата који се тако дубоко брине за нас.“

Зашто не разговараш о својим бригама са зрелом браћом у скупштини? Можда ће ти Јехова помоћи преко њих и доживећеш истинитост старе пословице: „Прави пријатељ љуби свагда и брат је који је рођен када је невоља“ (Приче Соломунове 17:17, НС).

Јехова неће, наравно, увек отклонити проблеме који нам стварају бриге. Али тиме што нас јача помоћу Библије, светог духа или преко хришћанске браће помаже нам да гледамо исправно на проблеме и мудро их решавамо. На тај начин можемо осетити оно што је Павле рекао: „У свему и под свим околностима  сам јак кроз онога који ми снагу даје.“ (Филипљанима 4:13, НС). Чак и када су проблеми још увек присутни, Јехова Бог се држи свог обећања: „Сигурно те нећу оставити; нипошто те нећу запустити“ (Јеврејима 13:5, НС).

Алма је осетила да је то тачно. Она је хришћанка која је пре неколико година у аутомобилској несрећи остала парализована од струка па надоле. Има страховите болове, али теши је и помаже јој сазнање да ће Бог ускоро одстранити болести и патње. У међувремену она каже: „Молим се Јехови сваки дан да ми помогне да издржим тај дан. Када прође тај дан, за један сам дан ближа циљу!“

Алма не пропушта ниједан састанак хришћанске скупштине и користи сваку за њу могућу прилику да говори другима о њеном уверењу у будућност. Тако осећа Јеховину подршку пошто баца своје бреме на њега.

Ма какву помоћ да нам Јехова пружи можемо бити сигурни да нам је потребна и довољна. Апостол Павле је уверено рекао: „Знамо да Бог проузрокује да сва његова дела делују за добро оних који љубе Бога“ (Римљанима 8:28, НС). Чак и у великим патњама могуће је да осетимо помоћ Јехове Бога. Павле нам је рекао: „Не брините се тескобно ни за шта, већ у свему изнесите своје молбе Богу молитвом и преклињањем, заједно са захвалама, а мир ће Божји, који превазилази сваку мисао, чувати ваша срца и способност мишљења преко Исуса Христа“ (Филипљанима 4:6, 7, НС).

Дакле, ма какве наше бриге или терети били, следимо са поуздањем савет апостола Петра: „Понизите се дакле под силном руком Божјом, да вас подвиси кад дође време; сву своју бригу баците на њега, јер се он брине за вас“ (1. Петрова 5:6, 7, НС).

[Оквир на 25. страни]

Јехова је обећао да ће нам помоћи да носимо свој терет. Имаш ли неке од ових проблема?

□ Болест?

□ Депресија?

□ Грижа савести?

□ Осећање безвредности?

□ Недостатак самосавладавања?

□ Прогонства или угњетавање?

□ Предрасуде због расних, социјалних разлика, као и разлика у половима?

□ Оптерећење свакодневним проблемима?

□ Брига за будућност?

□ Саобраћање са незгодним особама?

Ако да, зашто покушаваш да их сам решиш? Такве бриге можемо далеко лакше носити ако прихватимо Јеховину помоћ.