Благост има снагу

ВОЗАЧ камиона зауставио је ауто који му је долазио у сусрет. Шофер тог аутомобила заслепио га је јер је заборавио да обори светла. Возач камиона узео је једну гвоздену шипку у руку и разбио оба фара на аутомобилу тог несрећног шофера. Затим је продужио да вози остављајући тог јадног човека са онеспособљеним возилом. Да ли ти се чини да су такви случајеви чести?

Милиони људи одговарају насиљем на све оно што се противи њиховој вољи. Прибегавају вређању или примени физичке силе. Недостатак благости шири се као заразна болест. Све више људи закључује да не вреди бити благ, већ изгледа да је далеко делотворније доказивати се. Да ли је то тачно?

Пример из историје

Човек је био под великим притиском. Мноштво наоружано мачевима и батинама дошло је да га затвори. У том тренутку један његов близак сарадник: извадио је мач и одсекао уво једном човеку из тог нељубазног

мноштва. Атмосфера је била врло затегнута. Шта ће урадити тај ухапшени човек у том пресудном тренутку?

Тај човек је био Исус Христ. Запази како је он реаговао. Исус је рекао човеку који је хтео да му прискочи у помоћ: „Врати мач свој у корице, јер сви који се мача хватају погинуће од мача. Или мислиш да не могу замолити свог оца да ми у овај час пошаље више од дванаест легија анђела?“ (Мат. 26:47—53, НС). Уместо да покаже недостатак благости, Исус је ’дотакао уво и излечио повређеног човека’ (Лука 22:51).

Да ли је благост знак слабости?

Благост коју је Исус показао сигурно не можемо да припишемо слабој личности. Исус је био енергичан човек са силом његовог небеског Оца и чврсто је заступао оно што је право. Сећаш ли се шта је урадио на почетку своје службе? Ушао је у храм у Јерусалиму и када је тамо видео ’продаваче говеда, оваца и голубова и мењаче новца на својим местима’,  направио је бич од ужета и ’све их истерао из храма заједно са овцама и говедима’ (Јован 2:14, 15, НС; види такође Матеј 23:13—36). Ту се није видео никакав знак слабости!

Исус је показао својим примером да благост није само спољашњи израз смирености већ и одржавање Божје јаке а ипак благе личности. Јехова је одлучан у погледу нетолерисања греха. Мрзи га потпуно и веома је отворен у томе (Приче Соломунове 6:16—19). Па ипак је Бог у својој благости омогућио палом човеку да се помири са њим преко откупне жртве и свештеничких служби Исуса Христа (Римљанима 5:10; 1. Тимотијева 2:5, 6; Јеврејима 4:14—16). Јеховина благост, дакле, доводи до потпуног чишћења од греха (1. Јованова 1:9). Благост има моћ, чак моћ да спашава.

Како постићи благост?

Несавршени хришћани знају да благост није много заступљена у њима. Пошто смо као чланови Адамове породице рођени у греху, сви ми смо наследили телесне склоности и били отуђени од живота који припада Богу (Ефесцима 2:3; 4:17, 18). Недостајали су нам вера и нада и вероватно смо се осећали фрустрирани и несигурни. Лако је схватити како је то стање духа плодно тле за недостатак благости (Упореди са Причама Соломуновим 25:28). Али шта се догодило када смо сазнали за Божје путеве и примили његово опроштење грехова? Ојачали смо у вери и напредовали у развијању плодова Божјег духа, мећу које спада и благост (Галатима 5:22, 23).

Значи, нисмо у стању да постигнемо ту лепу особину само снагом наше воље. Благост је, у ствари, резултат нашег приближавања Богу као нашем извору снаге. Такође нам наша искрена жеља да следимо Исусов пример помаже да поступамо благо.

Као што је истакнуто у 1. Петровој 3:3, 4, благост је везана за ’тајну особу срца’ пошто је унутрашња црта. Она се природно не наслеђује, већ се добија као плод Божјег духа, тачног сазнања и применом Божје речи. Благост је део ’нове личности’ која се обликовала по Јехови Богу (Колошанима 3: 10). Али да ли се лако постиже божанска благост.

Други су успели

„Не, не долази се лако до ње“, гласи одговор једног високог, крупног човека. „Био сам професионалац у боксу. Изван ринга, у мом граду, био сам познат као онај који ’терорише околину’. Моја физичка снага пружала ми је осећај супериорности и уживао сам у уличним тучама. Често сам и код куће изгубио самосавладавање. Сећам се да сам једном када ме је жена раздражила полупао са два ударца ногом подрумска врата и фрижидер. Понекад сам се стидео, нарочито када сам лежао пијан усред мојих избљувака у врту испред куће. У тим тренуцима молио сам се Богу да ми помогне. Затим се ојачала моја веза са Јеховиним сведоцима. Пре осам година попио сам последњу чашу пива.

Прошао сам кроз тешко време покушавајући да постанем господар свог темперамента. Али када сада проповедам од куће до куће, могу са људима мирно да разговарам уместо да се наљутим на њих. Љубав мећу духовном браћом помогла ми је да развијем благи дух иако још увек морам да се борим против старих склоности. Као хришћански старешина могу да разумем друге који воде ту исту борбу, али и знам да је могуће успети.”

Или узми у обзир случај извесне жене са острва Амбона (Малучка острва, Индонезија). Била је врло напрасита и носила је нож испод блузе. У наступима гнева озледила је неколико особа. Затим је ушла библијска истина у њен живот. И шта сада она каже након двадесет година које је провела као хришћански сведок Јехове? „Схватила сам да не могу да обожавам Јехову са таквом рђавом нарави. Тако сам се уз Јеховину помоћ променила мада се још увек борим са собом да останем мирна.“

Ови примери показују да неко ко жели да развија благост мора да одбаци погрешно мишљење и поступање који су тако уобичајени у свету око нас. Треба да поступи као што је апостол Павле писао хришћанима у Риму: „И немојте више да се обликујете по овом поретку, већ се преобразите обновом ума свога да можете утврдити шта је добра, прихватљива и савршена воља Божја. По незаслуженој доброти која ми је дата, кажем свакоме од вас да не мисли о себи више него што је потребно“ (Римљанима 12:2, 3, НС). Када не мислимо о себи више него што је потребно и друге сматрамо вишима од себе, бићемо у стању да поступамо благо са другима (Филипљанима 2:3).

У чему лежи снага?

У људским односима далеко је снажнија благост од суровости. Када Неко мора да изађе на крај са тешком ситуацијом или са љутњом, раздраженом или дубоко ожалошћеном особом, благост ће га довести до резултата, јер је највероватније да ће својим благим поступањем измамити реакцију што ће пак отворити пут ка превазилажењу тешкоће. У  Библији пише: „Одговор благ одвраћа гнев.“ Да, „благ језик ломи чак кости“ (Приче Соломунове 15:1, НС; 25:15, НС).

Какву ли снагу има благост! Она заиста прави разлику између обнављања мирољубивих односа и стварања осећања увређености, нејединства и наношења штета које се не могу надокнадити. А сада да видимо како је

то тачно на разним подручјима људских односа и колико је награђујуће.

У породичном кругу

Божја намера је да породични круг буде топло, љубазно уређење међусобног разумевања. Али авај, ми сада видимо како напетост и недостатак самосавладавања раздиру многе породице! Без сумње је то делимично зато што се чланови породице добро познају и што свако у породици услед несавршености сигурно прави грешке. Оне пак могу да буду увеличане или покриване љубављу.

Замисли, вредни Јован долази кући после напорног дана на послу. Радује се ведрој добродошлици од стране његове жене. Уместо тога, она приговара: „Посебно сам те позвала телефоном и замолила да купиш намирнице кад се враћаш кући. Па зашто их онда ниси купио?“ Како ће Јован на то реаговати? Он зна да је Божји начин реаговати благо, али је у таквом тренутку веома тешко дати благ одговор. На срећу, у овом случају он ставља жени преко рамена руку и каже: „Заборавио сам, драга. Жао ми је. Отићи ћу сада у продавницу и вратићу се за неколико минута.“ Награђен је пријатним вечем.

Исто је тако и у односима између родитеља и деце. Благост ће учинити родитеља приступачним. Сети се Исуса. Деца су волела да му се приближе (Мат. 19:14, 15). Зашто? Зато што је, као што је сам рекао, био ’благе нарави и понизна срца’ (Матеј 11:29). Родитељи, да ли сте благе нарави као Исус?

Како стоји ствар са односима у породици где муж није хришћанин а жена је ученик Исуса Христа? За жену која верује је добро да сачува позитиван став јер се на тај начин њен муж може временом придобити за истину. Запази колико је ту важна женина благост. Апостол Петар је писао: „Будите подложне својим мужевима, да и они који не слушају реч могу бити придобијени без речи понашањем својих жена . . . Ваш накит нека . . . (буде) скривена особа срца обучена у нераспадљив накит мирног и благог духа, који је у Божјим очима веома вредан“ (1. Петрова 3:1—4, НС).

У скупштини

Хришћанска скупштина је слична великој породици (Упореди са 1. Тимотијевом 3:15). У скупштини преовладава прави породични дух, дух благости који грешке не увеличава већ покрива у љубави; зато ће се сви њени чланови трудити да буду љубазни један према другоме. То ће допринети миру и јединству. Требало би нарочито да имају духовни надгледници благ, љубазни породични дух када саобраћају са осталим члановима скупштине, јер је Павле писао: „Не критикуј оштро старијег човека. Него га моли као оца, разговарај са млађим људима као са браћом, са старијим женама као са мајкама, са млађим женама као са сестрама у свој чистоћи“ (1. Тимотијева 4:1, 2, НС).

Овај диван савет подвлачи потребу да надгледници буду благи као Христ. Ако члан скупштине пре него што је свестан тога направи грешку, не би било исправно доделити му оштар укор. Зашто? Јер грубост може довести до повређених осећања и можда до гнева. А плус тога је одбојна. Зато би требало да надгледници следе инспирисани савет: „Браћо, ако и почини човјек неки гријех прије него је тога свјестан покушајте ви, духовно оспособљени, опет исправити таквог човјека у духу милости, држећи и себе самога на оку, да не би и ти био искушан“ (Галатима 6:1, НС).

Ако поступамо у духу благости, подражавамо  Божји властити начин поступања са нама. Павле је саветовао хришћанском надгледнику Титу да ’буде благ према свим људима’. Зашто? „Јер смо и ми једном били неразумни, непослушни, заведени, робовали разним пожудама и уживањима, живели у неваљалству и зависти; омрзнути смо били и мрзели једни друге.“ Међутим, Јехова нам је прискочио у помоћ и спасао нас по милости његовој (Титу 3:2—7, НС).

Исус је заповедио својим следбеницима да ’њихово светло засија’ пред људима (Мат. 5:16). Шта људе уопште највише привлачи? Грубост или љубазност и благост? Каква су твоја искуства? Вероватно ћемо се сви сложити са Исусовим речима: „Све што желите да људи чине вама, чините и ви њима“ (Мат. 7:12). Зар то од нас не захтева благост?

У контактима са нашим ближњима

Можемо наићи на противљење наших ближњих када их посетимо да бисмо им саопштили добру вест. Под таквим околностима сигурно је важно да будемо благи као што и хришћанске старешине треба да буду благе са скупштином. (Упореди са 2. Тимотејевом 2:23—26). Може се догодити да на крају услед наше благости бивши противници повољно реагују на поруку о Царству.

Стотине хиљада људи широм земље прихватило је добру вест. Удружени са помазаним хришћанима припадају сада љубазном братству које постоји по читавом свету. Стога ’велико мноштво из свих народа, племена, народности и језика’ приписује данас спасење Јехови Богу и јагњету, Исусу Христу (Откривење 7:9, 10; 14:1). Ти су предани хришћани живи доказ да Јеховина благост има спасилачку снагу. Они се на њу са цењењем одазивају и настоје да имају благост сличну Божјој, при чему осећају да су веома награђени. Буди и ти мећу онима који су благе нарави и уживају божански благослов (Упореди са Матејом 5:5).

[Слика на 15. страни]

„Жао ми је, драга, заборавио сам.“